Volšebni nestanak dokaza

Čuh da se – „na vladi“, a da gde druge – Oco Vučić zdravo (i glasno) uzibreto nad činjenicom poražavajućem po srpsko javno tužibapstvo da nema nikakvih dokaza protiv Bogoljuba Karića i Mlađana Dinkića…

…sledstveno čemu će se B. Karić posle dužeg stranstvovanja trijumfalno vratiti u Srbiju, dočim Dinkiću – koji nikuda nije ni išao – preostaje da u miru i veselju sačeka neku buduću vladu koja će mu ponudi unosan portfelj, nadam se da ste razumeli šta sam hteo da kažem.

Ostavimo slučaj Dinkić ad acta – tamo će ionako vavek ostati – pa se u cilju nepravovremenog i zakasnelog obaveštavanja javnosti opsetimo kako su se svojevremeno pronašli „dokazi“ protiv Karića. Ovako je to išlo. Dugi niz godina protiv Karića nije bilo nikakvih „dokaza“, niti je ikome – naročito dok je Bogi štedro drešio kesu – padalo na pamet da nekakve „dokaze“ traži, sve do onoga dana u koji su Bogoljub & Co u trenutku prosvetljenja dokonali da im je – umesto da daju poveliki reket političarima (svih boja, nota bene) mnogo probitačnije (i isplativije) da pare ulože u osvajanje političke moći.

Kariću – čoveku rečitom, okretnom, i srećne ruke, kakvim ga je Bog već sazdao – politička karijera je u početku krenula baš onako, ulaznom putanjom, toliko uzlaznom da je – osim što je predstavljala težak prekršaj protiv čaršijskog reda – ozbiljno zapretila poremećajem ravnoteže među neuravnoteženim srpskim državnicima, pogotovo onima iz Slavskog pojasa, pa je, čim je stvar otišla predaleko, „tamo gde treba“ izdato naređenje da „dokazi“ pronađu i „dokazi“ su u roku od nekih desetak-petnaestak minuta i pronađeni, sezona lova je momentalno otvorena, a obično dobro obavešteni Karić je pod nerasvetljenim okolnostima zbrisao u Sigurnu kuću Matuške Rosije, u kojoj je nastavio uspešno da posluje i da – preko posrednika, štono se kaže ispod žita – politički deluje u matuški Srbiji.

Ako se možda pitate kako to da je onda bilo dokaza i otkuda to da ih sada nema, to samo znači da ste nepopravljive naivčine i da pojma nemate o tome kako stvar sa „dokazima“ funkcioniše u Srbiji, a – ovo vašeg prosvetljenja radi – funkcioniše kao na seoskom vašaru na kome mađioničar stane pred šatru, uturi ping-pong lopticu u nos, kaže „sad je vidiš, sad ne vidiš“, pa posle kraćeg saspensa lopticu izvadi iz dupeta i slatkorečivo stane da ubeđuje cenjeni publikum da kupi karte da bi u šatri video mnogo veća čuda i pokore. A ako vam ni ovo objašnjenje nije bilo dovoljno, pogledajte malo pažljivije oko sebe, pa će vam brzo biti jasno da se nalazite u seoskom cirkusu.

– (Danas)