Državni gigant “Srbijagas” trebalo je da se reformiše još 2007. godine, ali to nije učinjeno do dan-danas. Zato Energetska zajednica, s kojom je Srbija u ugovornom odnosu, preti sankcijama.

Obaveza da javno preduzeće “Srbijagas” bude pravno i funkcionalno razdvojeno pre godišnjeg sastanka Ministarskog saveta Energetske zajednice, koji je održan u oktobru prošle godine u Tirani, nije ispunjena. Do 1. septembra prošle godine ovo preduzeće uspelo je samo formalno-pravno da osnuje i registruje dve kompanije – “Transportgas Srbija” i “Distribucija gasa Srbija”, sa jednim zaposlenim – direktorom tih kompanija, rekao je Predrag Grujičić, šef sektora Energetske zajednice za gas.

Do 1. januara ove godine “Srbijagas” je trebalo da obavi pravno i funkcionalno razdvajanje, a do 1. juna i operativno, ali Grujičić napominje da novoosnovane kompanije još nemaju licencu Agencije za energetiku i ne mogu da se bave energetskom delatnošću za koju su osnovane. Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač dodaje da će licenciranje trajati najmanje deset meseci, ali da “Srbijagas” još nije ni aplicirao za licencu. Zato bi, kako je najavio, Srbija mogla da se nađe pod udarom sankcija Energetske zajednice.

“Ministarstvo nam je, uz prisustvo predstavnika ‘Srbijagasa’, ponovo obećalo da će se to dogoditi do 1. jula ove godine, a ako se do tada ne dogodi, mi kao Sekretarijat ćemo Ministarskom savetu Energetske zajednice poslati predlog za usvajanje sankcija protiv Srbije. To je slučaj koji je otvoren još od takozvanog drugog energetskog paketa, koji je u Srbiji morao biti preuzet do 2011. godine, ali se to do dana današnjeg nije desilo”, pojasnio je Kopač.

Na drugoj strani, Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa“, ne objašnjavajući zašto ovo preduzeće već devet godina kasni u reformama, uverava javnost da Srbija neće trpeti sankcije od Energetske zajednice jer će, kako kaže, „do 1. jula razdvojiti delatnosti ove državne kompanije“.

Objašnjavajući zašto kasni restrukturiranje državnog preduzeća “Srbijagas”, Jelica Putniković kaže da problemi naplate gasa u toj kompaniji vuku korene još iz devedesetih, kada ni građanima ni privredi potrošnja gasa nije naplaćivana, a da i dan-danas mnoge firme taj energent ne plaćaju.

“Praksa dugovanja ‘Srbijagasu’ nastavljena je sve do pre godinu-dve dana, mada ni danas delovi privrede nisu isključeni sa snabdevanja gasom, iako ne plaćaju račune. Reč je o firmama koje su u procesu restrukturiranja, koje treba da bude okončano do maja.”

Najava sankcija Srbiji, po sudu Vladimira Medovića,docenta na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, vrlo je jasna poruka.

„To je pre svega znak da Energetska zajednica i Evropska unija polako gube strpljenje sa Srbijom zbog kršenja propisa Energetske zajednice. Naime, Srbija je bila u obavezi da do 1. jula 2007. godine da u potpunosti primeni drugi energetski paket i izvrši pravno i funkcionalno razdvajanje delatnosti u ‘Srbijagasu’. Evo, prošlo je već skoro devet godina, a taj posao još nije okončan. U međuvremenu, 2014. godine, Ministarski savet Energetske zajednice proglasio je Srbiju odgovornom zbog kršenja propisa Energetske zajednice i propuštanja da izvrši pravno i funkcionalno razdvajanje delatnosti u ‘Srbijagasu’“, podseća Medović.

Jelica Putniković, ipak, veruje da će nadležni ispuniti obaveze koje proističu iz drugog i trećeg paketa Energetske zajednice, ali ističe da energetika i nije tako veliki problem, kao i da neke zemlje koje su postale članice Evropske unije, poput, recimo, Hrvatske, nisu uradile sve što im je u domenu energetike bilo zadato, što je, dodaje ona, pomenuo i sam Janez Kovač.

Ukoliko Srbija ne ispuni propise Energetske zajednice, slede joj, kako je Kovač i najavio, sankcije. Vladimir Medović navodi šta bi mogao biti sadržaj tih sankcija.

“Sledeći korak može biti konstatovanje da Srbija uporno i ozbiljno krši ugovor o osnivanju Energetske zajednice, što za sobom povlači suspenziju članskih prava Srbije u ovoj organizaciji. To bi značilo da srpski predstavnici ne bi mogli da glasaju u telima i organima Energetske zajednice, a moglo bi to da znači i usporavanje procesa evropskih integracija Srbije jer se to vezuje za otvaranje i zatvaranje poglavlja o transevropskim mrežama, odnosno, poglavlja o energatici. Evropska unija, kao stožerna članica Energetske zajednice, u tom slučaju mogla bi da uskrati određene fondove i sredstva Srbiji u oblasti energetike.”