ŠPIJUNI “ODRADILI” PROPAST 12 GIGANATA Milionske tajne srpskih firmi odavali za 100 evra
Ne spadamo u jake privrede, ali to ne znači da naša preduzeća i državne agencije nisu meta špijunaže. Cilj: podaci o tenderima i o vrednosti onoga što se kupuje
SLUČAJ slovačkog biznismena Petra Karamaša, koga je Džejms Bušar, vlasnik i generalni direktor „Esmarka“, prozvao zbog sabotaže oko preuzimanja „Železare Smederevo“, otvorio je pitanje ekonomske špijunaže i šta bi u zemlji sa nerazvijenom privredom, kao što je naša, moglo uopšte da bude interesantno raznim špijunima.
Prema Bušarovim rečima, Karamaš im se pridružio kao investitor i agent, što mu je poslužilo da dođe do poverljivih podataka o „Esmarkovoj“ strategiji za Železaru i da radi na štetu njihovih napora da uspešno okončaju pregovore. Cilj je bio da sačuva interese svoje kompanije, koja je snabdevala Železaru rudom nižeg kvaliteta.
Ekonomska špijunaža cveta u Srbiji još od ukidanja sankcija i smene Miloševića sa vlasti, slažu se sagovornici „Novosti“. Ona je naročito bila efikasna za vreme vlasti DOS-a, kada je počela masovnija privatizacija državnih i društvenih preduzeća, ali i razaranje srpskih banaka, naglašava ekonomista Mlađen Kovačević.
– Posle raspada Jugoslavije, u Srbiji je ostalo 12 ogromnih kompanija, kao što su „Geneks“, „Kongrap“, „Energoprojekt“, „Partizanski put“… Samo njihova vrednost premašivala je osam milijardi evra, a gašenjem je otvoren put za naše ekonomsko ropstvo. Taj posao pripremili su upravo ekonomski špijuni – objašnjava Darko Trifunović, sa Fakulteta za bezbednost.
Cilj raznih stranaca i mešetara koji su krstarili, pa i danas krstare Srbijom, jeste ne samo da dobiju blagovremeno podatke o tenderima, konkurentima, pravoj vrednosti onoga što kupuju i kvalitetu menadžmenta i zaposlenih, već i da „poguraju“ određene kupce, nađu način da „miniraju“ konkurente, otvore prostor da se kupljeni giganti uruše i propadnu. Jer, to im je mnogo jeftinije nego da se rvu sa konkurencijom.
– Osim stranaca, i pripadnici našeg novog političkog i ekonomskog establišmenta, koji su od boljševika odjednom postali zakleti kapitalisti, i koji su lako dolazili do informacija, kupovali su urušena preduzeća za bagatelu preko ofšor kompanija. Tako su dolazili do milionski vrednih nekretnina ili zaliha robe – nastavlja Trifunović. (Novosti)