Шпански ветар производи најјефтинију струју

Ма­дрид – Ста­нов­ни­ци нај­ма­њег остр­ва на ис­то­ку Шпа­ни­је Ел Хи­е­ро, схва­ти­ли су пре три го­ди­не да мо­гу да уште­де на ра­чу­ни­ма за стру­ју. Од­лу­чи­ли су да рас­ки­ну уго­вор о снаб­де­ва­њу с елек­тро­ди­стри­бу­ци­јом и да стру­ју убу­ду­ће до­би­ја­ју из ве­тра. Пр­о­ме­на снаб­де­ва­ча им је уто­ли­ко би­ла лак­ша и ис­пла­ти­ви­ји ако се зна да је на остр­ву с око 10.000 ста­нов­ни­ка већ по­сто­ја­ла во­до­тур­би­на за пр­о­из­вод­њу стру­је, па у случaју да за рад но­вих ве­тре­ња­ча ни­је би­ло до­вољ­но ве­тра, во­да би се пу­шта­ла из ре­зер­во­а­ра ка во­до­тур­би­ни и та­ко пр­о­из­во­ди­ла до­датнa струјa.

И док је за Ср­би­ју ова­ква сли­ка ре­ла­тив­но да­ле­ка, нај­ви­ше због чи­ње­ни­це да је ки­ло­ват-сат стру­је код Елек­тро­при­вре­де Ср­би­је и да­ље нај­јеф­ти­ни­ји, па је и ра­зу­мљи­во што по­тро­ша­чи не раз­ми­шља­ју да ме­ња­ју снаб­де­ва­ча, у Шпа­ни­ји је си­ту­а­ци­ја дру­га­чи­ја. До по­чет­ка еко­ном­ске кри­зе 2008. го­ди­не, ова зе­мља је би­ли свет­ска си­ла у обла­сти об­но­вљи­вих из­во­ра енер­ги­је. Да­нас им је же­ља да се вра­те на ту по­зи­ци­ју из­гу­бље­ну у ме­ђу­вре­ме­ну, што због еко­ном­ске кри­зе, што због дра­стич­ног ума­ње­ња др­жав­них суб­вен­ци­ја због ко­јих је ско­ро 60 од­сто ком­па­ни­ја ко­је су се ба­ви­ле овим по­слом, пр­о­па­ло.

– Тре­нут­но је це­на стру­је из шпан­ског ве­тра нај­јеф­ти­ни­ја. Нај­но­ви­је тех­но­ло­ги­је то­ме нај­ви­ше и до­при­но­се. Ова­ко до­би­је­на стру­ја јеф­ти­ни­ја је од оне пр­о­из­ве­де­не из сун­ца, ну­кле­ар­ки, угља или во­де – ка­же Ху­ан Вир­хи­лио Мар­кес, ге­не­рал­ни ди­рек­тор Удру­же­ња за енер­ги­ју ве­тра Шпа­ни­је, осно­ва­ног пре 15 го­ди­на.

Ни­ској це­ни стру­је иде у при­лог и чи­ње­ни­ца да је пр­о­из­вод­ња на за­вид­ном ни­воу за­хва­љу­ју­ћи ве­ли­ком бр­о­ју сун­ча­них да­на око 300 го­ди­шње, као и сна­жним ве­тро­ви­ма. Го­ди­шњи пр­о­сек ра­да ових ве­тро­пар­ко­ва је око 2.050 са­ти, ка­же Мар­кес, чи­је Удру­же­ње оку­пља 90 од­сто ком­па­ни­ја и ви­ше од 200 при­вред­ни­ка ко­ји се ба­ве из­град­њом, одр­жа­ва­њем и пр­о­из­вод­њом стру­је.

Шпа­ни­ја да­нас, ис­ти­че он, има 23.000 ме­га­ва­ти ин­ста­ли­са­не сна­ге (што је три пу­та ве­ћа сна­га не­го што има­ју све елек­тра­не у Ср­би­ји) и око 10 ми­ли­о­на по­тро­ша­ча стру­је ко­ји ко­ри­сте енер­ги­ју ве­тра. По­след­ње три го­ди­не, ин­ста­ли­са­но је, ме­ђу­тим, све­га 65 ме­га­ва­та, због не­до­стат­ка но­вих ин­ве­сти­ци­ја пр­о­у­зро­ко­ва­них кри­зом.

– У 2016. го­ди­ни пр­о­из­вод­ња је из­но­си­ла око 18,2 од­сто укуп­но пр­о­из­ве­де­не стру­је. Док је у 2013. би­ла још ве­ћа 20,2 од­сто и стру­ја из ве­тра је би­ла пр­ви из­вор снаб­де­ва­ња. Шпа­ни­ја је да­нас тре­ћи из­во­зник стру­је на све­ту за­хва­љу­ју­ћи че­му за­ра­ђу­је око три ми­ли­јар­де евра го­ди­шње – ка­же он.

Упи­тан ка­кви су да­нас под­сти­ца­ји др­жа­ве (фи-дин та­ри­фе) за пр­о­из­во­ђа­че стру­је из ве­тра, Мар­кес од­го­ва­ра, да је Шпа­ни­ја би­ла јед­на од пр­вих зе­ма­ља у Евро­пи ко­ја је усво­ји­ла фи-дин под­сти­ца­је и пи­о­нир у том по­слу.

– Од 1. ја­ну­а­ра 2016. сту­пи­ла је сна­гу но­ва бер­за стру­је и це­на се фор­ми­ра по си­сте­му ко има да по­ну­ди ви­ше стру­је, це­на је ни­жа. Да­нас је све ствар кон­ку­рен­ци­је. По­след­ња не­де­ља ја­ну­а­ра би­ла је из­у­зет­но хлад­на и то се од­мах од­ра­зи­ло на це­ну стру­је из ве­тра, па је тог да­на це­на би­ла и нај­ви­ша– ка­же он.

Под­се­ћа да су ин­ве­сти­ци­је опа­ле у по­след­њих шест го­ди­на и да је да­нас за ве­ћи­ну ин­ве­сти­то­ра мно­го да уло­же 1,2 ми­ли­о­на евра у са­мо јед­ну ве­тре­ња­чу. По­след­ње три го­ди­не но­ви вла­сни­ци су ма­хом ин­ве­сти­ци­о­ни фон­до­ви ко­ји су ку­по­ва­ли ве­тро­пар­ко­ве по ни­ским це­на­ма од оних ко­ји су их гра­ди­ли, јер ови фи­нан­сиј­ски ви­ше ни­су мо­гли да се но­се с овим ин­ве­сти­ци­ја­ма чи­ја се ула­га­ња вра­ћа­ју тек за 20 до 25 го­ди­на.

На пи­та­ње да ли оче­ку­је но­ве ин­ве­сти­ци­је и вра­ћа­ње злат­ног до­ба за ову вр­сту зе­ле­не енер­ги­је, Ху­ан је скеп­ти­чан и ка­же да је злат­но до­бра пр­о­шло. Ипак, оче­ку­је да це­на на­ста­ви да па­да с раз­во­јем но­вих тех­но­ло­ги­ја, али и чи­ње­ни­цом да су по­тро­ша­чи све­сни да се на овај на­чин по­бољ­ша­ва­ју еко­ло­шки и со­ци­јал­ни усло­ви, од­но­сно да се ће с но­вим ин­ве­сти­ци­ја­ма до­ћи до отва­ра­ња но­вих рад­них ме­ста. Пр­ви чо­век овог шпан­ског удру­же­ња, ка­же, да су из­гу­бље­на бр­ој­на рад­на ме­ста, да има слу­ча­је­ва где су ком­па­ни­је до по­чет­ка еко­ном­ске кри­зе за­по­шља­ва­ле и до 30.000 рад­ни­ка, а да их је да­нас у истим тим пред­у­зе­ћи­ма око 5.000 љу­ди.

Пра­ве­ћи па­ра­ле­лу где је Ср­би­ја у од­но­су на Шпа­ни­ју, Ми­лош Цо­лић, ди­рек­тор ком­па­ни­је „Њу енер­џи­ја”, ка­же да по­тро­ша­чи у Ср­би­је већ ко­ри­сте зе­ле­ну енер­ги­ју у оној ме­ри у ко­јој се она пр­о­из­во­ди и от­ку­пљу­је.

– По­сле до­но­ше­ња уред­би у ју­ну 2016. го­ди­не, ство­ри­ли су се усло­ви за ре­а­ли­за­ци­ју но­вих пр­о­је­ка­та. Но­ви пр­о­пи­си су нај­ви­ше би­ли нео­п­ход­ни за из­град­њу ве­тро­пар­ко­ва, те сма­трам да ће се из­град­њом ве­тро­е­лек­тра­на у ка­па­ци­те­ту од 500 ме­га­ва­та, ко­ли­ко има ин­ве­сти­то­ра са при­вре­ме­ним ста­ту­си­ма по­вла­шће­ног пр­о­из­во­ђа­ча елек­трич­не енер­ги­је, ство­ри­ти усло­ви да Ср­би­ја до 2020. го­ди­не пр­о­из­во­ди и тр­о­ши 27 од­сто зе­ле­не енер­ги­је – ка­же Цо­лић.

Ср­би­ја са­да тр­о­ши енер­ги­ју из во­де, из ве­ли­ких хи­дро­цен­тра­ла, ма­лих хи­дро­е­лек­тра­на, со­лар­них пар­ко­ва и ма­њих ве­тро­пар­ко­ва ко­ји су по­ста­ли опе­ра­тив­ни пр­о­шле го­ди­не. За го­ди­ну-две, та сли­ка ће се до­дат­но по­бољ­ша­ти, оце­њу­је он.

– Ко­ли­ки је удео об­но­вљи­вих из­во­ра енер­ги­је у укуп­ној по­тро­шњи, од­ре­ђу­је ин­сти­тут или ме­ха­ни­зам га­ран­ци­је по­ре­кла. Ми­ни­стар­ство енер­ге­ти­ке за­по­че­ло је пр­о­цес при­пре­ме под­за­кон­ских ака­та, ко­ји ре­гу­ли­шу пи­та­ње га­ран­ци­је по­ре­кла. Ве­ру­јем да ће се по­сле усва­ја­ња та­квих ака­та сте­ћи усло­ви да ку­пац од снаб­де­ва­ча до­би­ја пре­ци­зне по­дат­ке ко­ли­ко је зе­ле­не енер­ги­је у ис­по­ру­че­ној ко­ли­чи­ни елек­трич­не енер­ги­је – ис­ти­че он.

Но­вац ко­ји са­да из­два­ја сва­ко од 3,5 ми­ли­о­на до­ма­ћин­ста­ва у Ср­би­ји и пла­ћа пре­ко ра­чу­на ЕПС-а за зе­ле­ну енер­ги­ју ко­ри­сти се да би се по­ве­ћао удео у пр­о­из­вод­њи и по­тро­шњи.

Има­ју­ћи у ви­ду да је це­на стру­је у Ср­би­ји не са­мо еко­ном­ско тр­жи­шна, већ со­ци­јал­но-еко­ном­ска, а по­не­кад и по­ли­тич­ка ка­те­го­ри­ја, тре­ба­ло је пу­но вре­ме­на да се раз­би­ју не­ке пред­ра­су­де код по­тро­ша­ча.

– Ду­го је до­ми­ни­ра­ло ми­шље­ње да су об­но­вљи­ви из­во­ри енер­ги­је не­што што је вр­ло ску­по. С дру­ге стра­на, сви­ма је ја­сно ко­ли­ко су ску­па по­стро­је­ња за пр­о­из­вод­њу зе­ле­не енер­ги­је, пре све­га ве­тро­е­лек­тра­не, па ни­је ре­ал­но оче­ки­ва­ти и да це­на мо­же би­ти ни­ска – за­кљу­чу­је наш са­го­вор­ник.(politika)