Рат је некад неизбежан, Милошевић није могао да буде обуздан речима

Било је више политике него књижевности, гласног негодовања, али и аплауза, у публици Југословенског драмског позоришта током разговора Херте Милер са домаћинима њене велике београдске књижевне вечери: немачким новинарем и публицистом Михаелом Мартенсом и нашим писцем и преводиоцем Иваном Ивањијем. Ипак, непорециво је да је атмосфера била драмска, на махове и узбудљива, неки слушаоци напуштали су салу, што је у потпуности импоновало амбијенту, али и људима од културе који поштују искрени наступ.

Говорило се о Румунији, земљи порекла наше гошће, о терору тајних служби и вечитој нади људи који су бежећи препливавали Дунав, па и у смрти видели добар бег, о радним и концентрационим логорима, о националсоцијализму, као и о Немачкој, земљи у којој сада живи, о Европи садашњости и прошлости. Добре драмске паузе настајале су онда када је Мирјана Карановић излазила на бину и читала одломке из романа познате немачке књижевнице и добитнице Нобелове награде, гошће почасних гостију 62. Међународног београдског сајма књига – четири земље једног немачког језика.

Не морамо сви да будемо истог мишљења, али када ме већ питате, исказаћу свој став. Све друго не би било пристојно. Желим вама и овој држави све најбоље, рекла је у завршници сусрета Херта Милер. Добила је аплауз. (POLITIKA)