BIZNIS TEŽAK MILIJARDU EVRA Ko zarađuje kad u Srbiji dune vetar

– Do sada su u Srbiji otvorena tri vetroparka: Kula, snage 9,9 megavata, zatim La Piccolina – 6,6 megavata kao i Malibunar, snage osam megavata. U planu je i izgradnja vetroparkova u Kovačici (104,5 MW), kao i Čibuka, (158 MW), vetroparka Plandište, (102 MW), dok je kompanija „MK Fintel Wind“ počela izgradnju prve faze trećeg vetroparka „Košava“ (69 MW). U toku je gradnja vetroparka Alibunar, snage 42 MW – kažu za „Blic“ u Ministarstvu rudarstva i energetike.

EPS gradi vetropark u Kostolcu na površinskim kopovima

I u Elektroprivredi Srbije razvijaju projekte obnovljivih izvora energije i u toku je priprema izgradnje vetroparka snage 66 megavata u Kostolcu.

– Planirana je izgradnja na prostoru zatvorenih površinskih kopova i odlagališta EPS-ovog ogranka „TE-KO Kostolac“. Urađena je studija opravdanosti sa idejnim projektom izgradnje i priprema se projekat za građevinsku dozvolu. Merenja na terenu i dalјe traju, a dosadašnji rezultati pokazuju da je procenjena snaga vetroparka od 66 megavata praktično zagarantovana. Očekivana godišnja proizvodnja električne energije u vetroparku je oko 150 miliona kilovat-sati. Predviđeno je da se u okviru vetroparka podigne 20 stubova sa vetroagregatima. Visina stubova biće 117 metara, a poluprečnik elise 63 metra, tako da će ukupna visina vetrogeneratora biti 180 metara – ističu za „Blic“ u EPS.

U Holandiji svi putnici vozovima se prevoze snagom vetra

Srbija ima cilj da do 2020. proizvodi 27 odsto električne energije iz obnovljivih izvora. Trenutno smo nadomak zacrtanog – 23 odsto. Gde smo u odnosu na Evropu, možda najbolje može da ilustruje podatak da se u Holandiji, recimo, od početka godine svi vozovi Nacionalne železničke kompanije napajaju strujom koju stvaraju vetroparkovi, pa se oko 600.000 putnika koji dnevno putuju potpuno prevoze zahvaljujući snazi vetra. Jedna vetrenjača za svega sat rada može da napaja voz sa dovoljno energije da pređe oko 190 kilometara. Naredni korak u Holandiji je da se utrošak energije po putniku smanji za 35 odsto do 2020. godine. S druge strane, Nemačka planira da do 2050. u potpunosti pređe na obnovljive izvore energije a danske vetroturbine već sada proizvode više struje nego što je potrošnja u celoj zemlji, pa njome snabdeva Nemačku, Švedsku i Norvešku.

Ukupna ulaganja i do milijardu evra

Ulaganja u energiju vetra, međutim nisu mala. Za izgradnju jednog megavata za vetropark potrebno od 1,5 do 2 miliona evra. Kada preračunamo i ono što je izgrađeno i što je u planu ispada da je vrednost investicije u vetroparkove od 750 do milijardu evra.

– To su složene tehnologije, kojima radna snaga nije ključni faktor za process proizvodnje, ali je na tim projektima u toku izgradnje svakako angažovana građevinska operativa – u proseku od 400 – 700 ljudi po vetroparku – ukazuju u ministarstvu rudarstva i energetike.

Ko ulaže u ovaj vid energije kod nas? – Srbi, Italijani, Izraelci, Belgijanci, Arapi, Rusi, Amerikanci…

Najveći među vetroparkovima je „Košava“, koji gradi srpsko-italijanska kompanija „MK Fintel vind“ u okolini Vršca. Ova kompanija koja je u sastavu MK grupe Miodraga Kostića, inače je vlasnik prva dva vetroparka u našoj zemlji kod Kule i Vršca (La Piccolina – Energobalkan). Vetropark „Kula“, kod Kule, prvi je u Srbiji, a „MK Fintel vind“ ga je otvorio 2015. a godinu dana kasnije pustili su u rad i dva vetrogeneratora „La pikolina“, u selu Zagajica, kod Vršca. Ovim trećim projektom predviđeno je da se u ataru Izbišta, za početak, podigne 20 vetrogeneratora jačine 69 megavata, koji će strujom snabdevati 40.000 domaćinstava. Vrednost investicije je 124 miliona evra.

Investitor u Vetropark Malibunar u alibunarskoj opštini je belgijski „Elicio“, koji takođe će uskoro početi izgradnju druge vetroelektrane Alibunar, uz finansijsku pomoć IFC.

Snaga jugoistočnih vetrova na prostorima Banata biće iskorišćena izgradnjom vetroparka u ataru opštine Kovačica, a koji će po najavama vlasnika projekta „Enlight Renewable Energies”, izraelske kompanije koja se bavi izgradnjom postrojenja za obnovljivu energiju, početi da radi 2018. godine na prostoru upravo ove južnobanatske opštine. Čitav projekat koštaće 189 miliona evra, od kojih 142 miliona obezbeđuju bankarski krediti i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD      (BLIC)