Rast uzimanja od građana

 Ekonomska politika je koncentrisana na smanjenje deficita države i usporavanje zaduživanja, uz obilato subvencionisanje stranih ulaganja i održavanje neuspešnih preduzeća

Bruto domaći proizvod (BDP) je vrednosti svih ostvarenih prihoda od proizvoda i usluga i njegova veličina određuje najbolje ukupnu uspešnost ekonomije zemlje uprkos svim manama oko njegovog utvrđivanja.

Naročito je dobar za merenje rasta odnosno opadanja aktivnosti ukupne ekonomije, o čemu ovisi i ukupan progres. Od 2012. do 2015. godine, BDP Srbije je naizmenično godišnje padao ili skromno rastao. Ali od 2011. godine, za pet godina, BDP je porastao samo za 0,5 posto. A onda je u 2016. godini zabeležen ohrabrujući rast od 2,8 posto, pa je planiran rast u ovoj godini od 3 posto, a mnogi su najavljivali i viši.

Ali je rast u prva dva kvartala ove godine, od samo 1,2 odnosno 1,3 posto, pokolebao optimizam. Verovatno će se i u ovoj godini ponoviti usporavanje, sa rastom od oko 2,5 posto, umesto ubrzanja rasta i skorog održivog godišnjeg rasta BDP-a od preko 5 posto godišnje, da bi se osetio bolji životni standard i ozdravila privreda. Da li su klimatski uslovi i teškoće pojedinačnih preduzeća doveli slučajno do ovog usporavanja rasta BDP-a, ili još nisu ispunjeni osnovni uslovi za njegovo pouzdano i stalno ubrzanje?

Ekonomska politika je koncentrisana na smanjenje deficita države i usporavanje zaduživanja, uz obilato subvencionisanje stranih ulaganja i održavanje neuspešnih preduzeća. I zaista, deficit svih nivoa države u tri poslednje godine radikalno je smanjen. U prvom polugođu prošle godine je mali deficit, a u istom periodu ove godine je suficit budžeta. Ali je to uravnoteženje javnih finansija, postignuto bez očekivanih ušteda na rashodima države, sve većim uzimanjem države od građana i privrede, i to se nastavlja.

U prošloj godini u odnosu na prethodnu, te u prvom polugođu ove godine u odnosu na isti period prošle godine, ustalio se rast uzimanja države od preteranih 9 posto, a rast BDP-a bio je u prošloj godini više nego 3 puta manji uz inflaciju samo 1 posto, a u prvom polugođu ove godine rast je opao na 1,3 posto, a inflacija je narasla na 3,4 posto. U poslednje 3 godine država je uzimala sve veći deo BDP: 41%, 42% I 44%, prema zvaničnim podacima. A stvarno i znatno više, jer se naplate dažbina opraštaju a ne evidentiraju ni kao prihod ni kao rashod i subvencija, a i vrednost državnog kapitala opada. Vlast se predstavlja lokomotivom privrede, ne dovršava se privatizacija, država loše ulaže u komercijalne oblasti, a pažnja na domaći privatni sektor opada, iako je on glavni stvaralac BDP-a.

Priliv stranih direktnih ulaganja, uzdanica rasta, ipak ne raste. NJihov priliv u prvom polugođu ove godine ostao je kao i u istom periodu prethodne godine, na jednoj milijardi evra. Ni investiranje države ne raste, kao što je planirano. U prvih 5 meseci ove godine, uprkos znatno većem uzimanju iz BDP-a, investirano je iz budžeta samo 17,6 milijardi dinara, što je manje nego u istom periodu prošle godine, a planirano je povećanje.

Iz BDP-a, koji presporo raste, investicije su samo oko 18 posto, a iskustvo pokazuje da je za ozbiljniji stalni rast neophodno i 50 posto više. Bez investiranja prosto ne može biti privrednog rasta. I to ne samo investiranja u infrastrukturu i nove pogone i fabrike. Svaka veća proizvodnja ili pružanje usluga, traže prethodno investiranje u veće rashode i čekanje naplate prodatog. A postojeći trend sve većeg uzimanja od strane države, ostavlja sve manje stvaraocima BDP-a za investiranje samofinansiranjem i za potrošnju. Ni krediti banaka se ne mogu dobiti preko određenog odnosa sopstvenog učešća i nameravanog zaduživanja. A ukupni krediti banaka preduzećima, povećani su u junu ove godine u odnosu na isti mesec prethodne godine, samo za 0,4 posto. U julu ove godine bilo je 45 posto više preduzeća sa blokiranim računima, a ukupan iznos blokade je za blizu trećinu veći. Veliki je broj preduzeća nesposobnih za poslovanje, bez kapitala ili koji nemaju šta prikazati u finansijskim izveštajima, što otežava poslovanje uspešnih. Zaostajemo za okruženjem, a nepovoljnih vremenskih uslova i teškoća u mnogim preduzećima imaju i oni i imaćemo ih i mi ponovo.

Zato se moramo raspravljati da li ekonomski sistem i tekuća politika Srbije omogućavaju održiv rast BDP-a? Uzimanje sve većeg dela BDP-a od strane države, i olako trošenje, zapošljavanje bez jasnih kriterijuma, subvencionisanje koje donosi sve manju dodatu vrednost, održavanje nepotrebnih agencija i institucija države i održavanje propalih preuzeća, ne može biti od koristi za privredni rast. Od preraspodeljivačkog sistema, gde svako vreba da što više uzme, moramo preći na produktivni sistem uvećanja BDP-a. Opravdana su samo davanja države koja daju veću opštu korist od one koja bi se postigla od poreskog obveznika. Valjda nismo ponovo za državnu privredu? Mora se vratiti poverenje u građanina i u privatni sektor. Država mora biti štedljivija i korisnija svim poreskim obveznicima. U protivnom nastavićemo da pogrešno delimo sve manju raspoloživu vrednosti, a vreme nam protiče.

Autor je konsultant za strana ulaganja i redovni član Naučnog društva ekonomista

(Danas)