Potresi u svetskoj trgovini

Nakon što su SAD krajem marta ove godine uvele dodatne carine na uvoz čelika i aluminijuma ne poštujući procedure i osnovne postulate Svetske trgovinske organizacije (STO), došlo je do recipročne reakcije pogođenih zemalja, članica STO.

Prvo je Evropska Unija (27. marta 2018) pokrenula postupak, tzv. Istragu radi uvođenja zaštitnih mera na određeni broj proizvoda od čelika. Reč je o dozvoljenim merama (najčešće u vidu dodatnih carina) koje zemlja može preduzeti u slučajevima naglog porasta uvoza koji joj prouzrokuje štetu, u ovom slučaju Evropskoj Uniji (rast uvoza čeličnih proizvoda u EU beleži povećanje od 65% u periodu 2013-2017).

Jasno je da je EU na legitiman način, u okvirima međunarodnog trgovinskog sistema, pokušala da odgovori na izazove SAD u domenu čelika.

Samo nekoliko dana nakon pokretanja istrage EU, Kina, u okviru STO, pokreće sistem za rešavanje sporova (4. april 2018) podnošenjem zahteva za konsultacije sa SAD navodeći da uvođenje dodatnih carina na čelik od strane SAD predstavlja kršenje obaveza, po više članova proisteklih iz STO, posebno kada je reč o nivoima carina na koje se obavezala svaka članica STO.

Generalni direktor STO Azavedo (Brazil) je takođe početkom aprila na jednom međunarodnom skupu izrazio zabrinutost za pravac kojim se kreće multilateralni trgovinski sistem. Pozvao je na uzdržanost i ukazao da eskalacija recipročnih trgovinskih mera i potencijalni „domino efekat“ mogu imati dalekosežne posledice po globalnu zaposlenost i rast svetskog bruto nacionalnog dohotka. Ovo posebno imajući u vidu da slični potezi vodećih ekonomskih sila, članica GATT i STO nisu viđeni u proteklih sedam decenija

Male zemlje mogu samo da se nadaju da će razum prevladati, jer će one svakako, kao i ranije, biti pogođene „nepovoljnim ekonomskim ambijentom“. Očuvanje svetskog trgovinskog sistema stoga nema alternative, jer ekonomski potresi po pravilu predstavljaju uvod u bezbednosne izazove.

Autorka je bivša pomoćnica ministra trgovine Srbije