Početak kraja Jubmes banke

Beograd – – Poslednjeg radnog dana 2015. godine predsednik Izvršnog odbora Jubmes banke Slobodan Janjić podneo je ostavku. Tim činom označen je početak raspleta u ovoj banci, poslednjoj u nizu malih državnih i poludržavnih banaka, koje su u poslednjih par godina zatvorene pod teretom nenaplativih kredita odobravanih politički podobnim biznismenima, koji ih nikada nisu vratili. Pre Jubmesa, kojeg sada čeka sličan ishod, ugašene su Razvojna banka Vojvodine, Agrobanka, Univerzal banka, Privredna banka Beograd, a isto bi se dogodilo i Srpskoj banci da je Vlada nije, pod oznakom službene tajne, a o trošku poreskih obveznika, „spasila“.

Pre nekoliko meseci, u tišini, iz Jubmesa je otišao i Zoran Lilić, predsednik Upravnog odbora i nekadašnji predsednik SR Jugoslavije. U bankarskim krugovima tvrde da je Lilić još tada tražio Janjićevu smenu, ali je umesto toga sam podneo ostavku, pošto mu u Vladi tada nisu izašli u susret. Da li je Janjić sada svojevoljno napustio funkciju prvog čoveka Jubmesa ili mu je sugerisano da tako postupi, nije potpuno jasno.

Brojke, međutim, prikazuju sliku ozbiljnog urušavanja ove banke tokom čitave prošle godine.

Jubmes je tako 2015. godinu započeo sa 4,96 milijardi dinara ukupnog kapitala, da bi samo devet meseci kasnije ostao sa četiri milijarde. Dakle, banka je od januara do septembra ostala bez skoro milijardu dinara ili blizu osam miliona evra kapitala. U prvom tromesečju 2015. izgubila je 152.000 evra, u drugom 4,7 miliona evra, a u trećem tri miliona evra. Podaci za poslednja tri meseca još nisu objavljeni, ali nema sumnje da se trend nastavio. Koliko je to veliko pogoršanje poslovanja vidi se iz toga što je gubitak u prva tri kvartala 2015. bio čak 3,7 puta veći od gubitka u istom periodu 2014. godine. A sa manjkom od 257,6 miliona dinara, i ta 2014. je bila jako loša za Jubmes.

Odakle ovoliki gubici u samo jednoj godini? Od takozvanih obezvređenja finansijskih sredstava i vanbilansnih stavki. Drugačije rečeno, od otpisa loših kredita, za koje banka više ne veruje da će moći da ih naplati. A takvih kredita i garancija u Jubmesu je mnogo. Banka je tako u prvih devet meseci 2015. obezvredila 993 miliona dinara plasmana. Kome su sve odobravani ovi krediti, pod kojim uslovima i koliko ih još ima, nije poznato. Ali, prema sagovornicima našeg lista, jedan od najvećih klijenata Jubmesa bio je Farmakom, kao i brojne firme iz namenske industrije koje su u teškom položaju. Farmakom je ujedno i jedan od najvećih akcionara Jubmesa sa oko četiri odsto udela, a njegov predstavnik Radovan Mijailović, inače direktor Farmakomove Fabrike akumulatora Sombor, bio je i član Upravnog odbora Jubmesa.

Prema nezvaničnim informacijama, Jubmes je u jednom trenutku imao čak 11 miliona evra kredita odobrenih Farmakomu i sa njim povezanim preduzećima. Na kraju marta 2014. godine samo glavna firma Koncern Farmakom MB, imala je dospeli, a neplaćeni dug prema Jubmesu od oko 1,5 miliona evra i još nešto manje od pola miliona koji su dospevali u junu te godine.

Ipak, u izjavi za Danas, vlasnik Farmakoma Miroslav Bogićević tvrdi da njegova firma nije uzrok pada Jubmesa, jer ta banka, kako kaže, nije pretrpela nikakvu štetu u poslovanju sa njim.

– Tačno je da zbog blokadi firmi nismo mogli da vratimo sve kredite. Ali, Farmakom je samo za kamate Jubmesu platio više od ukupnog iznosa dobijenih kredita, tako da ta banka nema nikakvu štetu zbog rada sa nama. S druge strane, upravo je Janjić bio taj koji je lomio vrat Farmakomu – tvrdi Bogićević.

Slobodan Janjić u prethodnim danima nije želeo da komentariše situaciju u Jubmesu, ostavivši izjave za naredni period, dok Zoran Lilić nije odgovarao na telefonske pozive i SMS poruke.

Međutim, polovinom 2015. Janjić je i sam priznao dubinu problema u kojima se Jubmes našao, tražeći od akcionara dokapitalizaciju banke, do koje ipak nije došlo.

„Zbog neophodnosti dokapitalizacije i moram da kažem njene imperativnosti nameću se dva moguća puta. Ovo vam govorim kao akcionarima i molim da ovo shvatite najozbiljnije. Na kraju krajeva, ovo je u vašem interesu. Jedan put je da postojeći akcionari zadrže svoj udeo u banci i banku dokapitalizuju, a drugi način je da dopuste drugom investitoru da uđe i da srazmerno tome, smanji njihov postojeći deo. Veoma važno je i sledeće: …akcionari mogu da daju svoj doprinos tako što će deo, ili većinu, svog poslovanja usmeriti na banku, što bi bilo prirodno i normalno. Nažalost, moram da konstatujem da se ovo, baš, ne dešava u našoj banci, odnosno da akcionari najmanje rade sa bankom u kojoj su vlasnici. Dakle, imamo recesiju u privredi, imamo potrebu za dokapitalizacijom i izostanak saradnje akcionara. Ovo je bilo vidljivo i u… odluci akcionara, konkretno Agencije za osiguranje depozita. Mi smo morali da vratimo milijardu i 400 miliona u tri meseca prošle, odnosno dva meseca ove godine“, rekao je tada Janjić, obraćajući se akcionarima Jubmesa.

On je konstatovao da banka ima i kapital od samo 2,7 milijardi dinara kada se izuzmu potrebne rezerve.

Zapravo, akcijski kapital Jubmesa iznosi 2,9 milijardi dinara, računajući po nominalnoj vrednosti akcije od 10.100 dinara (tržišna vrednost je tek oko pola nominalne). Banka ima još oko 1,5 milijardu dinara rezervi, što znači da će, ako se otpisi obezvređivanja nastave tempom iz 2015, do kraja ove godine ta cifra verovatno biti sasvim izbrisana.

 (Danas)