НЕМЦИ ОШТРО: У Немачкој већ дуже знамо да Ердоганове „вербалне тољаге“ немају меру!

Швајцарски дневник Noje cirher cajtung је под насловом „Турска неће да зна за Дарвина“, објавио текст у којем пише: „Без теорије еволуције, мање Ататурка, зато џамије у школама и више часова религије.

Тако то предвиђају најновије уредбе турске владе. Почетком године, министарство образовања је објавило нацрт који предвиђа да се из наставних програма избаци теорија еволуције.

Турски вицепремијер Нуман Куртулмус, један крање побожан човек, назвао је (ту теорију) архаичном и трулом […] Секуларна опозиција сада хоће да поднесе тужбу против планираних промена. Она тврди да Ердоган својим курсем не само што продубљује поделе у друштву, већ и угрожава будућност земље.“

„У конфликту, који тиња од почетка овог месеца, између Катара и арапске коалиције коју предводи Саудијска Арабија, турски председник Тајип Ердоган је у недељу још јасније него пре стао на страну малог емирата“, пише Frankfurter algemajne cajtung.

„Према једном извештају новинске агенције Анадолу, коју контролише његова владајућа странка АКП, Ердоган је рекао да је 13 услова које су Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин и Египат презентирали да би била укинута блокада Катара – напад на суверенитет те земље и кршење међународног права. Турска подржава позиције Катара у односу на те захтеве, рекао је Ердоган“.

„Катарско министарство спољних послова је потврдило пријем каталога захтева и најавило да ће га проучити, али и саопштило да набројани услови – међу њима је и затварање телевизијске станице Ал Џазира – нису ни разборити нити их је могуће спровести у дело. Ердоган је посебно критиковао захтев да Турска затвори своју војну базу у Катару – рекавши да је он лишен поштовања.“

Исти лист Ердоганово држање овако коментарише: „У Немачкој већ дуже знамо да Ердоганове ескападе немају меру. Тренутно се арапске земље Персијског залива упознају са вербалном тољагом турског председника (…) Један од захтева (коалиције око саудијске Арабије) јесте и да Турска прекине војну сарадњу с Катаром. Али, то се не уклапа у Ердоганов концепт. Све и ако присуство турских војника у тој земљи војно (још) нема неку тежину, то је један од последњих остатака снова Анкаре о себи као регионалној сили, који су добили крила након успона исламистичких покрета после 2011. У савезу са Катаром, Турска је подржала Муслиманско братство. А оно се у Саудијској Арабији (и њеним партнерима) налази на листи за одстрел. И поред тога, Анкара већ дуго одржава добре односе са Ријадом. И из тог разлога у Катару не би требало да буду тако сигурни да ће Ердоганово пријатељство вечно трајати.“

Франкфуртски дневник се позабавио и чињеницом да је Европска унија у оквиру дила око избеглица са Турском уплатила 220 милиона евра директно турској влади. То ЕУ раније није тако најављивала, већ се говорило само да ће договорену суму од три милијарде евра добити међународне институције за помоћ као што су УНИЦЕФ или Црвени крст, или организације ЕУ за развој које делају у Турској.

„Турска не добија милионске суме пореских обвезника ЕУ само за избеглице, већ и као претприступну помоћ Европској унији – иако је њено чланство у тој заједници све удаљеније. Између 2014. и 2020. је на име те помоћи предвиђено да се уплати 4,45 милијарде евра. Уговором је досад регулисано 234 милиона, а стварно је уплаћено 186 милиона, рекла је једна портпаролка ЕУ. „

А дневник Tagescajtung подсећа на немачко-турске односе. „Немачка је најважнији трговински партнер Турске, тамо има 7000 немачких фирми, а у Немачкој има 95.000 турских фирми. Око три милиона миграната турског порекла живи у Немачкој – то је довољан основ за изврсне односе. „Надам се да су немачко-турски односи стигли до своје најниже тачке“, рекао је Мустафа Алкан са универзитета Гази у Анкари, и додао: „јер то значи да могу само да се побољшају.“

„Одакле проблеми“, пита Тагесцајтунг: „Резолуција Бундестага о геноциду над Јерменима, рекао је Алкан, била је велика увреда. А онда је дошла уздржана реакција немачке политике на покушај пуча у Турској и недостатак солидарности када је реч о оцени пуча, рекао је овај стручњак, нагласивши да уз то Немачка још и неће да изручи припаднике пучиста.“

„Алкан даље наводи да то што се немачки извиђачки авиони селе из турске војне базе Инџирлика није никакав проблем – јер слике немачких Авакса на којима се виде положаји Курда ионако нису прослеђиване турској авијацији“.

Лист наводи и речи Свен-Јоахима Ирмера, шефа немачке фондације Конрад Аденауер у Анкари. Он каже да је притисак на медије у Турској огроман и да његова фондација са својим партнерима може отворено да разговара само у малом кругу. Зато Тагсесцајтунг поставља питање: „Јесу ли немачка и турска слика демократије уоште компатибилне?“  (Danas)