Lunaček: Hitna potreba da se pomogne Srbiji

Potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček izjavila je da postoji hitna potreba da se pomogne Srbiji kako bi se uhvatila u koštac sa očekivanim „zakrčenjem“ zbog velikog priliva izbeglica.

„Potpuno se slažem sa visokim komesarom Ujedinjenih nacija za izbeglice Antoniom Guterešem kada kaže da odluka Mađarske da ‘zapečati’ granicu za izbeglice znači da postoji hitna potreba da se pomogne Srbiji da se uhvati ukoštac sa očekivanim zakrčenjem“, kaže za Lunaček za „Danas“, komentarišući ovonedeljni sastanak Gutereša sa Spoljnopolitičkim odborom EP.

Tom sastanku su prisustvovali i evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.
Gutereš je evropskim parlamentarcima preneo da je „potrebno da u Srbiji brzo ustanovimo kapacitete za sistematski prijem izbeglica i verovatno za program relokacije – prebacivanja izbeglica u treće zemlje – ukoliko Srbija bude primila veliki broj njih“.
Ulrike Lunaček ističe da je Gutereš u Briselu kazao i da postoji potreba da se osmisli hitan plan za podršku Srbiji, dodajući da je „vraćanje izbeglica iz EU na Balkan zakonski, moralno i fizički nedopustivo“.
„Slažem se sa obe konstatacije. Ali, povećanje broja dolazaka ne oslobađa države na balkanskoj ruti od njihovih zakonskih obaveza. Vlasti u državama Zapadnog Balkana i dalje moraju da ispunjavaju svoje međunarodne obaveze prema tražiocima azila, uključujući dozvole onima koji traže azil da to učine na brz i delotvoran način“, konstatuje ona.
Prema rečima potpredsednice EP, sve veći broj migranata i izbeglica koje koriste balkanske rute predstavlja posledicu „šireg propusta politike EU u vezi sa migracijama i azilom, što nije pod kontrolom Srbije i Makedonije“.
„Stoga, u potpunosti sam saglasna sa zaključcima Amnesti internešenela da Srbija i Makedonija moraju da učine mnogo više kako bi poštovale prava migranata i izbeglica“, kaže Lunaček.
„Ali, nemoguće je odvojiti kršenje ljudskih prava na tim prostorima od graničnih procedura o prilivu migranata i izbeglica u i kroz EU, kao i od propalog sistema EU koji se odnosi na migracije“, zaključuje Lunaček.
Knut Flekenštajn, član Spoljnopolitičkog odbora EP, kaže za „Danas“ da je zahvalan Srbiji za njen doprinos u aktuelnoj situaciji.
„U potpunosti delim bojazan mojih srpskih partnera koji se zalažu za jasna i pouzdana evropska pravila o tome kako se izboriti sa aktuelnim prilivom migranata. Uz međunarodnu podršku, Srbija pruža veoma važnu humanitarnu pomoć, što je već samo po sebi više nego što čine pojedine članice EU“, kaže Flekenštajn.
On je ujedno najavio da će sutra posetiti nekoliko izbegličkih kampova u Srbiji, rekavši da mu drago mi je što mogu da podržim humanitarne organizacije koje su aktivne na terenu sa 800.000 evra, od čega polovina dolazi od Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, a polovina od donacija.
„Treba da podržimo našeg partnera Srbiju u njenom mukotrpnom ali tako važnom doprinosu u ovoj situaciji“, poručuje Flekenštajn.