Ko gura PODELU KOSOVA i šta bi Srbija dobila od tog rešenja?
Rusija bi bila najveći dobitnik podele Kosova i Metohije jer želi da iskoristi ovaj presedan za ozakonjivanje svojih projekata u Ukrajini i Gruziji, ali i pripajanje prostora sa Rusima u bivšim sovjetskim prostorima. Jedan od glavnih razloga otpora podeli sa Zapada je – ne žele čiste etničke teritorije na Balkanu koje bi dodatno mogle da postanu poligon za islamske fundamentaliste.
Grubo posmatrano, ovako stoje stvari sa opcijom podele Kosova i Metohije. Višedecenijska ideja o podeli raznih i ne samo političkih krugova u Srbiji, danas je međutim, model koji apsolutno odgovara nekim drugim državama.
Aleksandar Čepurin, ruski ambasador u Beogradu, rečima da bi “Rusija prihvatila podelu Kosova i Metohije ako Srbija bude smatrala da je to najbolje rešenje za nju”, samo je otvoreno pružio podršku ovoj ideji. Suštinski, on je zapravo indirektno izneo stav Moskve, koji je u diplomatskim krugovima od ranije poznat.
Zašto Rusija gura podelu Kosova?
Međutim, zašto Moskva gura ovo rešenje i da li je ono uopšte izvodljivo? Ko dobija, a ko gubi podelom KiM?
Podela Kosova i Metohije od početka pregovora ima rusku podršku. Podelom KiM, ašto bi bio presedan u svetskoj politici, Rusija bi učvrstila pozicije u Gruziji (Južna Osetija i Abhazija), Ukrajini (Krim i Donbas). Međutim, i ne samo to. Jasno je i da bi Moskva iskoristila kosovski presedan podele teritorije, za odvajanje i pripajanje prostora gde žive Rusi u bivšim sovjetskim prostorima, a gde su sada nezavisne države.
Rusija je do sada već pravdala svoje intervencije u Gruziji i Ukrajini upravo pozivajući se na kosovski presedan. Ukoliko bi se u jednom delu sveta, a posebno u Evropi potpisala podela teritorije, Rusiji je to potrebno da bi potom išla na učvršićavanje svojih pozicija i ne samo u Gruziji.
Sa podelom kao modelom Rusija ima širok prostor za aktivno delovanje i uzdrmavanje sistema i u centralnoazijskim državama gde slabi ruski uticaj, a sve više i u Jermeniji. Podela, ali i samoopredeljenje naroda, upravo principi koji se koriste na Kosovu, su mehanizam koji Moskva koristi u skladu sa sosptvenim potrebama.
Tako da, takozvano pravo na samoopredeljenje, a koje su Albanci koristili, jeste i jedan od glavnih ruskih uticaja, tamo gde je ruskoj politici to potrebno – ne samo na bivšem sovjetskom prostoru već i u Evropi.
Opasne pretenzije
Interes koji bi Moskva imala od podele i korišćenja ovog presedana kao modela je mnogostruk i tiče se i same Evropske Unije. Upravo u EU separatizmi su doslovce najveći izazov. Otuda u Evropi ne postoji ni milimetar podrške za podele, pa ni Kosova i Metohije.
Trenutno u EU ima nekoliko strujanja; Rumunija ne skriva ambicije prema Moldaviji, ali mnogo većem uticaju u delu Ukrajine i delu istočne Srbije gde podstiču Vlahe da se izjašnjavaju kao Rumuni. Bugarska ne odustaje od gledanja na Makedoniju kao svoju zapadnu teritoriju, sama Makedonija je u problemu gde Albanci mogu tražiti podelu, a Albanija radi na objedinjavanju svih Albanaca.
I tako dolazimo konkretnih zbivanja u našoj državi međutim, i susednoj Bosni I Hercegovini.
Prvo, podela na Zapadu nije ni opcija. Vodeće evropske diplomatije u Beogradu, taj stav i ne prećutkuju. Niti EU i SAD žele, niti nameravaju, kako stvari stoje, da dozvole čiste etničke teritorije na Balkanu i to im je osnovni i nesporni argument. Iako je sa srpskog stanovišta posle progona 1999. godine, a posebno pogroma 2004. teško govoriti o pravoj multietičnosti Kosova, stranci to ne vide tako.
Po njima Kosovo jedino ima budućnost kao “multietnički prostor”, dakle u jednoj državi žive Albanci i Srbi. Multietičnost Kosova ma kako to zvučalo jeste projekat Zapada koji ima dvojak cilj. Prvi- postojanje Srba južno od Ibra i pravoslavnih svetinja pokazatelj su da Kosovo može lakše da bude prihvaćeno kao prostor kulturne i etničke različitosti u Evropi. Drugo – multietičnost je brana da se Kosovo pretvori u isključivo muslimansku teritoriju.
Epilog – Srbi sa juga više nemaju šta tu da traže
Sa podelom bi međutim, Srbija dobila svoj deo – sever, a južni deo bi pripao Albancima. Logika albanske zajednice je jednostavna – Srbi su dobili svoje parče naše teritorije. Otuda, Srbi južno od Ibra nemaju tu više šta da traže.
Diplomata jedne od najmoćnijih zapadnih država kaže za “Blic” da ideja podele zbog ruskog uticaja živi ne samo u Srbiji već i u Bosni i Hercegovini. (BLIC)
