Izbeglice u Bugarskoj nisu dobrodošle

Tokom prošle godine tursko-bugarsku granicu ilegalno je pokušalo da pređe ukupno 38.500 izbeglica. Prema navodima bugarske državne Agencije za izbegličku politiku (DAB), oko deset hiljada njih podnelo je zahtev za azil. Izbeglice uglavnom stižu iz Sirije, Avganistana i Iraka. Zamenica premijera i ministarka zadužena za ta pitanja, Meglena Kuneva, navodi da je u poređenju sa 2013. godinom, protekle godine broj izbeglica porastao za 200 odsto. Ali to još nije sve: Kuneva očekuje da će uskoro uslediti još veći priliv izbeglica jer u Siriji i Iraku se ratuje i strašni zločini koje čine pripadnici „Islamske države“ brojne ljude teraju u bekstvo. U susednoj Turskoj već se nalazi oko dva miliona izbeglica i mnogi od njih će, uverena je Kuneva, na proleće pokušati da pređu granicu Evropske unije.

Sirijske izbeglice u Bugarskoj

Bivši ministar unutrašnjih poslova Čavdar Červenkov kaže vlada ne kontroliše situaciju i tvrdi da ona nema ni potrebne instrumente za upravljanje prilivom izbeglica. On navodi da nema informacija o tome koliki su prihvatni kapaciteti Bugarske, niti informacije o boravku izbeglica u zemlji i o tome da li su oni možda sebi pronašli posao. Červenkov od vlade traži da objavi podatke o tome koliko izbeglica je otputovalo dalje, u druge evropske zemlje, i koliko ih je iz zemalja EU vraćeno u Bugarsku. „Naravno da izbeglice ne možemo paušalno da tretiramo kao terorističku pretnju, ali svakako da nekontrolisani priliv povećava rizik“, navodi Červenkov. Nedavno je u Bugarskoj uhapšen francuski državljanin Fric-Žoli Žoahin, poreklom sa Haitija, koji se optužuje za saučesništvo u organizovanoj kriminalnoj grupi koja se smatra odgovornom za pripremanje terorističkih napada u Francuskoj. Žoahin je očigledno nameravao da preko Turske otputuje dalje u Siriju.

Katastrofalno stanje u izbegličkim kampovima

Evropska komisija je Bugarskoj 2013. stavila na raspolaganje šest miliona evra u cilju poboljšanja životnih uslova izbeglica. Početkom januara, iz Brisela je najavljeno da bi Sofija po tom pitanju, u slučaju potrebe, mogla da dobije dodatnu finansijsku pomoć. Agencija za izbeglice upravo radi na tome da u blizini granice sa Turskom postavi mobilne, stambene jedinice sa grejanjem, navodi šef te agencije Nikola Kazakov. Optužbe da su uslovi u kojima žive izbeglice katastrofalni on odbacuje: „Grejanje funkcioniše, oni dobijaju topli obrok dva puta dnevno, a i pobrinuli smo se za higijenu i medicinsku negu.“