Novi gasovod Istočni luk, koji bi prolazio kroz Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, mogao bi da počne da se gradi 2018, proizilazi iz dogovora ovih zemalja potpisanog u Rigi.

Kako su agenciji Beta rekli evropski diplomatski izvori u Briselu, mada ta nova infrastruktura za dotok gasa iz raznih izvora zaobilazi Srbiju, izgradnja srpsko-bugarske gasne veze dala bi mogućnost za priliv izvesne količine gasa u Srbiju i sa tog novog gasovoda.

Evropski i americki analitičari su istovremeno zaključili da je Rusija istrajna u nameri da izgradi gasovod velikog kapaciteta Turski tok, iako to ne žele Evropska komisija i mnoge članice EU, koje su sve napore usmerile na izgradnju Južnog gasnog koridora i priliv gasa, naročito iz Azerbejdžana.

Azerbejdžanski gas bi, prevashodno preko Transjadranskog i drugih planiranih gasovoda koji treba da prođu kroz Tursku, kao dela Koridora, postao dodatni izvor snabedvanja u odnosu na ruski gas, a Istočni luk bi umnogome koristio gas iz tih gasovoda Južnog koridora.

Politički dogovor o izgradnji nove gasne infrastrukture, nezvanično nazvane Istočni luk, na pre dva dana okončanom susretu vođa Evropske unije i šest zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza u Rigi, potpisali su ministri Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske.

Dogovor je postignut na inicijativu vlade u Bratislavi koja je stavila do znanja da je cilj toga da se obezbede „razni izvori i putevi snabdevanja za stabilan i bez prekida priliv gasa u srednju i jugoistočnu Evropu“.

A, kako je predočeno, „mogući izvori gasa bili bi Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak, Kipar i Rusija“.

U Centru za evropske političke studije u Briselu smatraju da će Evropska komisija, naročito severne članice EU koje se zalažu za što brže smanjivanje zavisnosti Evrope od ruskog gasa, teško dati saglasnost za izgradnju infrastrukture kroz Grčku, a to znači da bi gas preko Makedonije i Srbije, dolazio u Mađarsku, kojom bi gas Turskog toka sa čvorišta na tursko-grčkoj granici bio dopreman Evropskoj uniji.

Stratfor: Gasprom će nastaviti izgradnju Turskog toka što pre

Američki institut za strategijske prognoze Stratfor smatra da će ruska kompanija Gasprom nastaviti izgradnju Turskog toka „što je pre moguće, bez obzira na to da li će ili ne taj projekat prevazići političke prepreke u Evropskoj uniji“.

Rusija će graditi postepeno ovaj gasovod i, ako se izgradnji infrastrukture i isporuka gasa u Evropu suprotstavi EU, Turski tok će biti izgrađen delimično i s kapacitetom da podmiri buduće očekivane velike potrebe Turske čija se industrijska i ekonomska ekspanzija očekuje u idućim godinama.

Stratfor navodi da je Gasprom već angažovao italijansku kompaniju Saipem za postavljanje cevi ispod Crnog mora, kojima bi Turski tok godišnje mogao snabdevati Evropu sa 63 milijard kubnih metara gasa, a to je tačno onoliko koliko Rusija sada isporučuje Evropskoj uniji preko Ukrajine.

Gasprom je saopštio da će, s obrazloženjem da je Ukrajina nepouzdana kao tranzitni partner i da bi se ogromna sredstva morala uložiti u obnovu zastarele ukrajinske gasne infrastrukture, od kraja 2019. prestati da isporučuje gas EU preko Ukrajine, tako da je Turski tok zamena za snadevanje Evrope.

Na susretu na vrhu EU i šest zemalja Istočnog partnerstva u Rigi je u završnom saopštenju naglašen interes da se zajamči bezbedno snadevanje gasom, posebno ukazano na važnost Južnog gasnog koridora.

A iz saopštenja proizilazi da EU nikako ne želi da se odrekne ukrajinske tranzitne infrastrukture za dotok ruskog gasa, jer se ukazuje na „dalje napore EU za osavremenjivanje ukrajinskog Sistema za prenos gasa kao dela Evropske mreže“.

Stratfor napominje da je „snažan politički pritisak Evropske komisije i više članica EU“ doveo do toga da Moskva odustane od izgradnje Južnog toka i sklopi sporazum o velikoj isporuci gasa s Kinom.

Zvanični razlozi su bili da su međudržavnim ugovorima Rusije i evropskih zemalja za projekat Južni tok narušena pravila konkurencije i razdvajanja proizvodnje i distribucije energije.

Evropska komisija je, međutim, upravo potvrdila da produžuje izuzeće od pravila EU, EU gas direktive, za Transjadranski gasovod, s obrazloženjem da je taj projekat „komercijalna inicijativa koja nije ugrađena ili nametnuta od zemalja u kojima se ostvaruje“, a to su Grčka, Albanija i Italija.