Držati pod kontrolom klimatske promena i globalno zagravanje koji ugrožavaju opstanak čovečanstva biće jedan od glavnih izazova za čoveka u 21. veku. Veliki broj industrijski razvijenih zemalja se složio da u narednim decenijama drastično smanje emisiju „Greenhouse“ gasova odnosno gasova koji utiču na zagrevanje zemlje stvarajući efekat staklene bašte.

U većem broju zemalja zgrade troše oko 40% od ukupne energije, a sličan udeo imaju i kada je reč o emisiji CO2. Prema tome energetska efikasnost zgrada je jedan od ključnih faktora za smanjenje zagrevanja planete.

Osnovna pokretačka energija za dostizanje ambicioznih ciljeva koji su postavljeni zarad smanjenja emisije ovih gasova poslednjih decenija se indukuje kroz regulative, propise, standarde, označavanja, sertifikaciju, pravne obaveze i subvencije.

Devedesetih godina, nakon postepenog prihvatanja potrebe za smanjenje emisije gasova i nakon ratifikacije Kjoto protokola od strane velikog broja zemalja došlo je na red da energetska efikasnost postane deo propisa i posebnih standarda kao što su to standardi za bezbednost i zdravlje stanovnika u zgradi. Konferencija koju su Ujedinjene Nacije održale u Kopenhagenu 2009. godine (COP15) predstavlja prekretnicu u borbi protiv klimatskih promena i to je bila poslednja šansa za vlade država da se slože i usvoje novi protokol pre isteka Kjoto plana koji važi do 2012. Konferencija je održana u vreme kada je IPCC (International Panel of Climate Change) objavio u svom izveštaju da je potrebno hitno reagovati po pitanju smanjenja emisije gasova u atmosferu. IPCC izveštaj pokazuje da zgrade imaju najveći potencijal za smanjenje emisije gasova.

Šta se može učiniti?

Glavni pokretači koji drže kurs ka povećanju energetske efikasnosti su:

• regulative zajedno sa internacionalnim direktiivama i standardima kojima se usklađuju nacionalni propisi i standardi
• označavanje i sertifikacija energetski efikasnih zgrada
• obavezujuće regulative za distributere energije
• Subvencije, zajmovi i poreske olakšice

Glavni pokretači:

1. Regulative
2. Označavanje i sertifikacija
3. Obligacije snabdevača
4. Olakšice

1. Regulative

Nacionalni propisi i standardi

U prošlosti, regulative i standardi koji se odnose na zgrade implementirani na državnom, regionalnom ili lokalnom nivou imaju za cilj da obezbede bezbednost konstrukcije, bezbednost od požara i zdravu sredinu za stanovnike zgrade. Pre naftne krize 1973/74, regulative za energetsku efikasnost postojale su uglavnom u severnim zemljama i najčešće su se odnosile na izolaciju zgrada. Od tada su mere za energetsku efikasnost uključene u propise i standarde u većini razvijenih zemalja, bilo da se radi o potrošnji energije ili o emisiji CO2 kao odgovor na Kjoto protokol ili druge ciljeve najčešće postavljene od strane internacionalnih direktiva i standarda.

Danas su ovakve regulative implementirane kao propisi i standardi i u zemljama u razvoju, pogotovu u Indiji i Kini. Neke zemlje su energetsku efikasnost implementirale kroz propise o zgradama, neke kroz posebne standarde o zgradama a neke kombinacijom ova dva. U svakom slučaju, ove regulative stimulišu razvoj i marketing novih proizvoda i tehnike koje izvođači primenjuju u svojim projektima.

Evropske direktive (European Directives): platforma za regulative zgrada

Evropske direktive definišu mehanizme i principe koji moraju biti primenjeni u svakoj državi članici kao platforma za regulative i propise u građevinarstvu, a sa ciljem što veće energetske efikasnosti objekata.  Ali, bez obzira na hitnost sprovođenja mera protiv klimatskih promena, osvajanja novih tehnologija, sticanja iskustva i usvajanja zakona i propisa širom Evrope, način implementacije ovih regulativa prepušten je Članicama Unije. Mnoge članice koriste donekle slične standarde evropskim ali se u bliskoj budućnosti očekuje da svi standardi budu u potpunosti u skladu sa standardima Evropske unije. Pored usvajanja ovih standarda članice imaju za obavezu da standarde redovno usklađuju saglasno sa stepenom tehnološkog razvoja uz harmonizaciju nacionalnih standarda i propisa sa evropskim.

Evropska direktiva – Energy Performance of Building Directive

Najvažnija EU direktiva za energetsku efikasnost zgrada je „Energy Performance of Buildings  EPBD 2002/91/EC „. Osnovni cilj EPBD direktive je praktičan pristup i promovisanje isplativosti poboljšanja sveukupnog energetskog učinka zgrade.

EPBD zahtevi

Sadašnji EPBD podrazumeva tri tipa zahteva koje članice unije moraju da implementiraju a to su:

– Minimum zahteva koji se odnose na energetsku efikasnost za novoizgrađene zgrade i za postojeće veće objekte koji su temeljno renovirani sa ciljem poboljšanja energetskog učinka, toplotnog konfora i smanjenja troškova za utrošenu energiju.

– Sertifikacija energetskog učinka koja pruža informacije o potrebnoj količini energije za zgradu i šta je moguće promeniti sa ciljem poboljšanja učinka. Setifikat mora da se priloži potencijalnom kupcu ili korisniku kao nezavisna procena energetske efikasnosti zgrade tako da svesno donosi odluke o budućoj eksploataciji i nameni. Sertifikat energetskog učinka potreban je samo za novoizgrađene, prodate ili iznajmljene objekte i važi maksimum 10 godina.

– Redovna inspekcija srednjih i velikih sistema grejanja i klimatizacije tako da njihov učinak može da se prati i optimizuje. Na osnovu inspekcije, koja uključuje procenu efikasnosti sistema i kapacitet u odnosu na potrebe objekta, treba savetodavno uticati na korisnika ukoliko je potrebno zameniti kotao, uraditi izvesne modifikacije na sistemu ili ugraditi alternativna rešenja za grejanje i klimatizaciju.

Objekat	Nov objekat		Postojeći objekat		Javni objekat	Upravljanje potrošnje energije
	Svi	>1000kvm	Svi	>1000kvm	>1000kvm	Sistemi grejanje i klimatizacije
Zahtevi	minimalni zahtevi sertifikat	minimalni zahtevi sertifikat razmatranje alternativnih rešenja	sertifikat (ukoliko je prodat ili iznajmljen)	minimalni zahtevi za renoviranje sertifikat	priložen sertifikat	redovna inspekcija većih sistema grejanja i klimatizacije saveti za poboljšanje i unapređenje sistema

 

Aspekti koji se razmatraju prilikom određivanja energetskog učinka zgrade:

• toplotne karakteristike zgrade (konstrukcija i dispozicija prostorija), uključujući zaptivanje
• instalacije za grejanje i snabdevanje vodom, uključujući izolacione karakterisitike
• instalacija za klimatizaciju
• ventilacija
• ugrađena rasveta (uglavnom za nestambene objekte)
• pozicija i orijentacija zgrade (uglavnom za nestambene objekte)
• pasivni solarni sistemi i zaštita od sunca
• prirodna ventilacija
• unutrašnji klimatski uslovi sa osvrtom na projektovane klimatske uslove

Aspekti koje treba razmotriti ukoliko uslovi to dozvoljavaju:

• aktivni solarni sistemi i drugi sistemi grejanja i proizvodnje električne energije zasnovani na obnovljivim izvorima
• električna energija proizvedena od neiskorišćene toplote (CHP)
• daljinski sistemi grejanja i hlađenja
• prirodno osvetljenje

Da bi ovaj zadatak za države članice bio lakši, CEN organizacija je pripremila više od 40 standarda za izračunavanje energetskog učinka i karakteristika zgrada. CEN je ovlašćena organizacija od strane Evropske Komisije (European Commission).

Osnovni standardi su:

• EN 15603 koji definiše metodologiju proračuna energetskog učinka
• EN 15217 koji definiše minimum zahteva za energetsku efikasnost i sertifikaciju
• EN 15232 koji definiše različite metode proračuna uticaja automatskog sistema regulisanja i automatizacije (BACS- building automation control systems) i sistema nadzora i kontrole (TBM- technical building management) na energetski učinak i gazdovanje energijom. Mere ovog standarda još uvek nisu deo nacionalnih regulativa. Nova preradjena verzija EPBD direktive trebalo bi da stimuliše zemlje članice da primenjuje ovaj standard. EN 15232 će uskoro postati deo ISO standarda.

Evropski parlament 2002. godine je usvojio EPBD direktivu i naložio zemljama članicama da do 2006 uključe ovu direktivu u svoja zakonodavstva. Od tada, Evropska Komisija je dobila zadatak da preradi direktivu, da je pojasni, učvrsti određene zahteve i redefiniše vreme potrebno za implementaciju direktive.

Nove mere koje treba uključiti su:

• sve nove zgrade treba da do početka 2019 budu „ZERO ENERGY“ ili potpuno energetski efikasne (ne troše energiju iz mreže i ne emituju CO2)
• Zemlje Članice treba da utvrde broj postojećih „ZERO ENERGY“ zgrada do 2015 i do 2020
• Povišeni zahtevi za postojeće zgrade koje su podvrgnute temeljnom renoviranju uključujući novi minimum zahteva energetskog učinka, zamena komponenti i sistema kao što su kotlovi, klima uređaji i instalisanje „pametnih“ davača potrošnje itd…
• niz mera koje se prevashodno odnose na sisteme regulisanja, automatizacije i nadzora

Očekuje se smanjenje potrošnje energije u EU za 6 do 8% do 2020 godine i isto toliko smanjenje emisije CO2.

2. Označavanje i sertifikacija

Označavanje i sertifikacija podstiče stvaranje dobrih navika i razvoj energetski efikasnih rešenja koja idu ispod minimuma zahteva određenih standardima i regulativama.

Različite oznake za energetsku efikasnost koje već postoje za zgrade odgovaraju različitim nivoima energetskog učinka.

Standardna zgrada

Standardna zgrada je konstruisana tako da odgovori minimumu zahteva za enegretsku efikasnost.

Niskoenergetske zgrade

Iako definicija ili interpretacija ovog temina dosta varira u evropskim zemljama, niskoenergetksa zgrada (Low Energy Buildings) u opštem slučaju nude bolji energetski učinak od standardne ili tipične nove zgrade i drastično bolji učinak u poređenju sa minimumom zahteva definisani zakonom. U mnogim zemljama, podrška za razvoj niskoenergetskih zgrada omogućuje se kroz subvencionisane zajmove od strane države ili privatnih investicionih organizacija. Druge mogućnosti su na primer manji porezi za niskoenergetske zgrade ili porez na emisiju CO2.

Energetski neutralne zgrade (Zero energy buildings)

Takođe ne postoji opšteprihvaćen termin, nula, plus ili pozitivne energetske zgrade kao i energetski neutralne ili Zero Carbon zgrade uglavnom moraju godišnje da proizvedu više energije nego što potroše. To znači da će svaka zgrada proizvoditi energiju za svoje potrebe, bilo da je koristi ili prodaje gradskoj mreži i mora da ima maksimalnu energetsku efikasnost.

Od početka 2019. godine sve nove zgrade u Evropi moraće da budu energetski neutralne. Neke zemlje su već ostvarile ciljeve za ovakve zgrade.

U ovakvim zgradama glavnu ulogu imaju upravljanje, merenje i monitoring.

Primeri zemalja sa ciljem za energetski neutralne zgrade:

• Francuska: energetski pozitivne zgrade do 2020. godine
• Nemačka: zgrade koje ne zavise od fosilnih goriva do 2020. godine
• Holandija: energetski neutralne zgrade do 2020. godine
• Norveška: pasivne kuće do 2017. godine
• Britanije: zgrade bez emisije CO2 (grejanje, rasveta i svi uređaji) do 2016. godine

Zelene zgrade (Green Buildings)

Zelene zgrade, takođe zvane inteligentne ili pametne, održive ili ekološke zadovoljavaju niz ekoloških kriterijuma. Ovi kriterijumi pored energetske efikasnosti uzimaju u obzir smanjenje potrošnje vode,  korišćeni gradivni materijal i uticaj na životnu okolinu. Uzimaju se u obzir i iskorišćeni raspoloživi resursi okoline, kvalitet vazduha unutar zgrade i korišćenje materiajala iz okruženja.

Definicija zelene zgrade varira, ali pojedine zemlje uvele su standarde koji služe za procenu ekološkog učinka zgrade odgovarajućim oznakama, sertifikatima i ocenama.

S obzirom da se sertifikacija obavlja na osnovu opipljivih kriterijuma ona predstavlja verodostojnu ocenu za energetski i ekološki učinak zgrade. Na ovaj način energetska efikasnost može početi da utiče na cene nekretnina, a time i na način razmišljanja arhitekata, građevinaca i investitora.

Tako na primer neka rešenja za upravljanje rasvete koja uzimaju u obzir raspoloživu dnevnu svetlost, vreme boravka stanara i zaposlenih, kontrolu na osnovu programiranog časovnika itd. mogu povećati rejting energetske efikasnosti zgrade. Isto važi i za sisteme upravljanja sistema grejanja, klimatizacije i ventilacije. Praćenje trendova bitnijih fizičkih veličina kao što su temperatura i protok omogućuju analizu iskorišćenja energije u pojedinim sobama i odelenjima što takođe pozitivno utiče na ocenu energetske efikasnosti.

 

3. Obligacije snabdevača

Obuka kadrova, sertifikacija (White Certificates) i druge mere sprovode se sa ciljem da se kompanije koje se bave proizvidnjom i distribucijom enegrije obavežu da poboljšaju efikasnost iskorišćenja energije krajnjeg korisnika.

Najčešće mere koje se razmatraju kada je u pitanju ušteda energije jesu sistemi upravljanja rasvete, grejanja i klimatizacije.

Primer obligacija u Francuskoj

Sertifikacija u Francuskoj, prema CEE (certificat d’économie d’énergie), stupila je na snagu juna 2006. godina nakon usvajanja zakona o enegretici u julu 2005. Ona obavezuje snabdevače i distributere električne energije, gasa, goriva, tečnog naftnog gasa da smanje energetske gubitke u svojim instalacijama i instalacijama njihovih potrošača. Tokom perida od jula 2006. do jina 2009. postavljen je cilj da se uštedi 54 TWh energije. Kompanije koje ne ispune ovaj zahtev plaćaju 2 erocenta za svaki prekoračeni KWh.

4. Olakšice

U mnogim zemljama postoje razne olakšice uglavnom finansijske prirode kako bi se podstakle investicije u cilju smanjenja potrošnje energije i emisije CO2. Investicije se usmeravaju na poboljšanje izolacije zgrade, zamenu postojećih sistema i armatura grajanja  i klimatizacije efikasnijim i ugradnju sistema upravljanja i monitoringa potrošnje. Finansijska pomoć je najčešće u formi smanjenja poreza, dobijanja olakšica, povoljnih zajmova ili oslobađanje od kazni. U nekim zemljama pojedine olakšice imaju veći prioritet u zavisnosti od domena najvećeg potencijala za uštedu i od fondova finansiranja od strane države.

Tako na primer, zagrevanje vode sunčevom energijom je jedan od prioriteta u Španiji. U Francuskoj od 2010. uvode se poreske olakšice za kupovinu domova koji troše manje od 50kWh/m2/godišnje.

Postojeće olakšice za energetsku efikasnost u četiri zemlje

Zemlja	Tip objekta
Francuska
Preferential Loans for Domestic Energy Conservation Projects	Postojeći rezidencijalni
White Certificate Trading – 2006 to 2009	Postojeći rezidencijalni i komercijalni
OSEO Innovation for SMEs	Komercijalni
Financing for Energy Efficiency Investments	Komercijalni
Government Crediting and Loan Guarantee for Energy Efficiency and Renewable Energy Investment (FOGIME)	Komercijalni i industrijski
Nemačka
KfW bank Build Ecologically Programme	Novi rezidencijalni
KfW bank Housing Modernisation Programme	Postojeći rezidencijalni
KfW CO2 Building Rehabilitation Programme	Postojeći rezidencijalni
Španija
Energy Saving and Efficiency Plan 2008-11	Javni, rezidencijalni i komercijalni
Grants for Energy Efficiency in Buildings 2008 to 2012	Postojeći rezidencijalni i javni
Building Technical Code / Solar Panel Requirements	Postojeći rezidencijalni i komercijalni
Britanija
Community Energy Saving Programme – 2008 to 2011	Rezidencijalni
Carbon Emissions Reduction Target – 2008 to 2011	Postojeći rezidencijalni
Stamp Duty Relief for Zero Carbon Homes – 2007	Novi rezidencijalni
Low Carbon Buildings Programme	Rezidencijlani, komercijalni i javni

 

Zaključak

Energetska efikasnost zgrada je jedan od ključnih faktora za smanjenje efekta staklene bašte na našoj planeti i predstavlja najveći izazov sa kojim moramo da se suočimo i pobedimo ga kako bi izbegli katastrofalne posledice klimatskih promena i globalnog zagrevanja. Bez obzira na sve veći rast cene energije i opšte uznemirenosti javnosti glavne smernice koje će nam omogućiti ostvarenje ovih ciljeva jesu regulative energetske efikasnosti, propisi izgradnje, standardi, označavanje, sertifikacija, obligacije i finansijske olakšice.

 

Izvori:

Energy Efficiency Drivers in Europe – Henry Obara, Schneider Electric

DIRECTIVE 2010/31/EU OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 19 May 2010 on the energy performance of buildings

Za grejanje.com pripremio Milan Jovanović dipl.inž.maš.