Nakon višednevne rasprave o poverenju Vladi Crne Gore koju je inicirao sam premijer Milo Đukanović i izdaje dosadašnjih koalicionih partnera iz redova SDP Ranka Krivokapića, aktuelna crnogorska vlada dobila je poverenje dvotrećinske većine poslanika Parlamenta. Time je sprečen još jedan u nizu pokušaja destabilizacije političke situacije u Crnoj Gori, rušenje premijera Đukanovića i promene trasiranog kursa državne politike koja se zasniva na članstvu u NATO i EU

Kabinet premijera Đukanovića dobio je podršku 42 poslanika, dok je 20 glasalo protiv. Pored DPS-a i tri poslanika Pozitivne Crne Gore, Vladi su podršku dala i dva poslanika Socijaldemokratske partije, Klub manjinskih stranaka i Liberalna partija. Protiv su bili poslanici SDP-a, SNP-a i većina poslanika iz Kluba samostalnih.

Samom glasanju prethodila je ponuda premijera Đukanovića da opozicione partije uzmu učešće u radu vlade kako bi se obezbedili fer izborni uslovi.

„Pozivam sve partije iz parlamentarne opozicije da uđu u Vladu. Spreman sam da ponudim mjesta u ministarstvima unutrašnjih poslova, rada, poljoprivrede i finansija, kao i potpredsjedničko mjesto u Vladi, i mislim da sve ovo korespondira sa inicijativom Pozitivne Crne Gore. Konstituisanje Vlade u ovakvom sastavu prouzrokovalo bi i prevazilaženje nepovjerenja. Vjerujem da je ovo ponuda u interesu naših građana“, rekao je crnogorski premijer.

Prilikom iznošenja završne reči, Đukanović se zahvalio poslaničkim klubovima koji će dati podršku njegovoj Vladi. „Ova Vlada u ovom trenutku predstavlja najbolje što Crna Gora može dobiti za vršnje izvršne vlasti“, rekao je on.

Đukanović je poručio da će odgovoriti na tri važna pitanja. Prvo, da li je Crna Gora u krizi i da li je Vlada odgovorna za stanje koje, kako je rekao, opozicija opisuje kao stanje duboke krize. „Ne mislim da je Crna Gora u krizi, posebno ne u dubokoj. Ako smo mi u krizi, gdje su Zapadni Balkan i EU“, zapitao se premijer i dodao da je trogodišnji mandat Vlade obeležen brojnim infrastrukturnim projektima.

„Svi ekonomski parametri pokazuju da Crna Gora nije u krizi, a brojni podaci potkrepljuju tu ocjenu“, poručio je Đukanović. Na tvrdnje da je Crna Gora u političkoj krizi, premijer je odgovorio da smatra da nije i da u državi funkcionišu sve linije vlasti, uključujući i sve lokalne samouprave.

„Ako DPS ostane vlast, a SDP se preseli u opoziciju to neće ugroziti bezbjednost i stabilnost države. Crna Gora u ovom vremenu bije bitku za svoje pravo da upravlja vlastitom budućnošću“, napomenuo je predsednik Vlade. Kada je u pitanju bezbednosni aspekt, Đukanović je istakao da je Crna Gora bezbednosno stabilna zahvaljujući multietničkom skladu, koji garantuje dobre odnose sa susedima.

„Imamo ugovore o granicama sa naša dva susjeda, napravili smo reforme odbrane i bezbjednosti i funkcionalnošću institucija spriječili autodestrukciju koja je dolazila i od strane dijela ovog parlamenta“, pojasnio je on

Govoreći o verolomnom ponašanju i pokušaju političkog ucenjivanja od strane manjeg koalicionog partnera, Đukanović je rekao da ako SDP ima pravo na promenu mišljenja, onda to pravo ima i svaka druga partija. „Moramo afirmisati pravo na slobodu mišljenja. Nije bila politička korupcija kada je SDP bio u koalciji sa Pozitivnom 2012. godine, a onda taj kontigent glasova pridružio DPS-u“, rekao je premijer. Đukanović se zahvalio SDP-u na svemu što su radili zajedno u prethodnih 18 godina i rekao da se za 25 godina kao svedok političkog života ne seća zabranjene partije, medija i kazne zbog političkog stava.

„Ne mislim da je tačna interpretacija kada DPS predstavljamo potrčkom nekog drugog krupnog autoriteta. Ideja o nezavisnosti bi propala da nije bilo Demokratske partije socijalista, koja je svojom snagom podnetnula leđa za realizaciju takve ideje, uz dužno poštovanje prema liberalima koji su oduvijek zalagali za nezavistnost“, rekao je Đukanović i poručio da očekuje da Vlada dobije većinsku podršku.

Tu podršku kabinet premijera Đukanovića nešto kasnije je i dobio i to pre svega zahvaljujući glasovima opozicione partije Pozitivna Crne Gore čiji je glavni motiv za glasanje bio da se ne dovede u pitanje ulazak u NATO. Da ej u pitanju bilo glasanje o budućnosti evroatlatnskog puta Crne Gore i da je pobedila opcija za NATO, ocenjuje u svom komentaru i moskovski dnevnik Komersant.

List navodi da je još pre početka glasanja bilo jasno da glasove podrške vladi može dati Pozitivna Crna Gora, koja podržava vlast u integraciji u EU i NATO i privlačenju stranih investicija. Da glasa „za“ i ne dozvoli destabilizaciju, što bi ugrozilo realizaciju plana integracije u NATO, posavetovali su joj i evropski partneri, dodaje list.

Komersant ocenjuje da će iako je vlada dobila podršku u parlamentu, politička kriza u Crnoj Gori teško biti potpuno razrešena. Rasplet će nastupiti tek tokom predstojećih parlamentarnih izbora. Ti izbori će opredeliti ne samo novu vladajuću većinu već i biti svojevrsni referendum o članstvu zemlje u NATO, ocenjuje dnevnik.

Rusija, koja se aktivno protivi širenju Alijanse, pokušala je nedavno da se razjasni s Crnom Gorom i tim povodom je u Podgorici boravio zamenik ministra spoljnih poslova Aleksej Meškov koji je razgovarao s predsednikom Filipom Vujanovićem, šefom diplomatije Igorom Lukšićem i liderima opozicije, navodi list. Pozivajući se na izvore u vlasti Crne Gore, Komersant piše da su pregovori s ruskim diplomatom bili otvoreni i da je njihov glavni smisao bio da „bez obzira na razlike treba očuvati prijateljske odnose i razvijati saradnju tamo gde je to moguće“.

EK: CG sama da nađe rešenje za trenutnu situaciju

Portparolka visoke predstavnice Evropske unije Federike Mogerini, Maja Koncijančić izjavila je da Brisel očekuje od Crne Gore da sama nađe rešenje za aktuelnu političku situaciju, kako bi nastavila sa sprovođenjem reformi na putu pristupanja EU.

„Inicijativa o poverenju Vladi je za nas unutrašnje pitanje Crne Gore i normalan je deo parlamentarne demokratije“, izjavila je Kocijančić. Ona je istakla da je pažljivo pratila skupštinsku raspravu o poverenju Vladi, koja je poslanicima pružila mogućnost da iznesu svoje stavove.