Ниш – Влада Србије је сменила Бранимира Божовића, директора Државне лутрије Србије, а препоручила је Скупштини Акционарског друштва „Железнице Србије” да разреши Драгољуба Симоновића са места директора тог јавног предузећа. Препоручено је и да Надзорни одбор Аеродрома „Никола Тесла” разреши Велимира Радосављевића и именује Сашу Влаисављевића, као и да са места директора „Дипоса” смени Костадина Поповића и именује Ђока Кривокапића. Премијер Александар Вучић је на седници владе у Нишу, која је уприличена поводом обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, рекао да су разрешени и директори Директората цивилног ваздухопловства Србије, „Дунав осигурања” и Агенције за безбедност саобраћаја.

„ И у’Електропривреди Србије’ ће морати да буде темељних промена”, рекао је Вучић, који је навео да је многима нудио да преузму лоша предузећа, па ће одговор чекати и наредна два-три дана.

Премијер је најавио да ће до краја августа бити промењено око 70 одсто менаџмента у јавним предузећима: „Негде ћемо бирати вршиоце дужности већ ових дана, негде ћемо мењати само директоре, а негде и надзорне одборе, али у свим тим предузећима расписаћемо јавне конкурсе и бираћемо људе који су стручни, најбољи у појединим областима”.

„Мислим да ће в. д. директора ’Дунав осигурања’ бити Мирко Петровић, што је добра вест за ту компанију”, рекао је Вучић уз напомену да је реч о добром стручњаку, иако је био њихов политички противник.

Влада је одлучила да почне поступак припајања привредног друштва „Коридори Србије” Јавном предузећу „Путеви Србије”. Вучић је рекао да су из партијских и политичких разлога ова предузећа раздвајана да би се лакше поделио плен, а спајање предузећа значиће уштеду.

На конференцији за новинаре после свечане седнице владе Вучић је приметио да су те компаније биле „партијске прћије”, те да је највећи број смењених из СНС-а, али је додао да он с тим нема проблем. „Научили смо да неретко видимо кривца у неком другом, а да свој рад ретко или никада не анализирамо. Ми ћемо свој рад анализирати и видећете да је готово све испуњено, сем једне ствари – нису смањене плате у јавном сектору и нису почеле мере фискалне консолидације.”

На седници владе у Нишу, уприличеној поводом обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, премијер Вучић је најавио да ће 3. августа представити грађанима шта је влада до сада урадила и да ће потом обилазити Србију како би објаснио грађанима шта се мора чинити. „Па да полако Србија крене”, нагласио је Вучић.

На почетку седнице владе у Нишу, где је пре тачно сто година примљен телеграм којим је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији, премијер Вучић је поручио да се Србија дичи својом историјом, али да жели да у будућности буде земља просперитета у којој се више неће ратовати.

Вучић је казао да разлог одржавања седнице Владе Србије у Нишу није само стота годишњица почетка Првог светског рата, већ, пре свега, то што Влада Србије није београдска, већ српска влада: „Одсад ћемо чешће држати седнице владе и друге важне догађаје ван Београда да нам се не би цела Србија преселила у Београд, а да ми ништа не предузимамо да то зауставимо”.

„Време које смо пропуштали морамо да надокнадимо у наредне две-три године, ако будемо имали енергије, воље и подршке”, рекао је Вучић на конференцији за новинаре након седнице и додао да грађани први пут имају прилику да виде да влада има јасан план и програм, којег се држи, како је рекао, као пијан плота.

Јучерашња седница Владе Србије побудила је велико интересовање житеља града на Нишави. Када су улазили у зграду универзитета, где је заседала влада, грађани су аплаузом поздравили Александра Вучића и већину министара.

Д. Спаловић и агенције

———————————————————–

Србија у 2016. са највећим привредним растом у Европи

Вучић је јуче изјавио да ће Србија 2016. године вероватно бити земља са највећим привредним растом у Европи: „Ми ћемо бити под притиском за мањом државном помоћи после мера фискалне консолидације, имаћемо више новца за државну помоћ, то јест за финансирање, за подршку инвеститорима који долазе у нашу земљу, и нећемо одустати од тога зато што нећемо пристати да земљу уводимо у рецесију 2015. и 2016. године”.

Рад под притиском

Обраћајући се представницима медија, премијер Вучић констатовао да неретко влада и новинари имају другачије ставове, изразивши захвалност за то, јер, како је рекао, критика је владу терала на тежак, напоран и ужурбан рад: „Радили смо под притиском и ја ћу наставити лични притисак на чланове владе”.

Реформа јавне управе креће одмах

Премијер Вучић је изјавио да ће одмах бити започета реформа јавне управе и администрације и да већи део тог посла мора да почне пре краја године. „Ако ме питате када, одговор је одмах, али не можемо све законе одмах да припремимо”, рекао је Вучић одговарајући на питање новинара када ће почети реформа јавне управе.

Он је казао да је 2000. године у влади било 9.500 запослених, а данас их има 29.000. Премијер је оценио да је кључни проблем земље у том периоду био то што су се куповали гласови и штитиле политичке позиције, што је довело до таквих резултата.

Перишић: Не смемо заборавити храбре српске војнике

Ниш – Градоначелник Ниша Зоран Перишић поручио је јуче да Србија не сме да заборави храброст и невероватне жртве народа за своју слободу и српске војнике који су доживели голготу Албаније: „Тада су победили обични људи – сељаци, домаћини, богати, сиромашни, они који су живели од земље и за земљу Србију и не смемо их никада заборавити”, изјавио је Перишић на свечаној седници Владе Србије у Нишу, преноси Танјуг.

Он је захвалио премијеру Србије Александру Вучићу и министрима што су седницу одржали у Нишу, у граду у којем је, како је рекао, „промењена историја не само Србије већ и целог света”.

—————————————————

Ди­рек­то­ри ко­ји­ма се љу­ља фо­те­ља

„Же­ле­зни­це Ср­би­је”

Дра­го­љуб Си­мо­но­вић je с ме­ста пред­сед­ни­ка оп­шти­не Гроц­ка у де­цем­бру 2012. име­но­ван за ди­рек­то­ра „Же­ле­зни­ца Ср­би­је”.

Овај функ­ци­о­нер Срп­ске на­пред­не стран­ке до­бар део рад­ног ве­ка про­вео је у „Же­ле­зницaма”, где је од ме­ста ма­шин­ског кон­тро­ло­ра до­шао до по­зи­ци­је пред­сед­ни­ка омла­ди­не те чла­нако­ле­ги­ју­ма овог пред­у­зе­ћа. По за­ни­ма­њу је био ма­шин­скикон­струк­тор, али је не­дав­но за­вр­шио тре­ћи сте­пен на Фа­кул­те­ту за по­слов­не сту­ди­је у Ба­ња­лу­ци, а че­твр­ти на Фа­кул­те­ту за пред­у­зет­нич­ки би­знис Уни­вер­зи­те­та „Уни­он – Ни­ко­ла Те­сла”.

На по­чет­ку ман­да­та је раз­от­крио да су слу­жбе­не ауто­мо­би­леко­ри­сти­ли сви, од ди­рек­то­ра до се­кре­та­ри­ца, а да су по­је­ди­ни во­за­чи у то­ку рад­ног вре­ме­на ста­вља­ли так­си та­бле на слу­жбе­на ко­ла и так­си­ра­ли. Ово пред­у­зе­ће, ко­је ва­жи за јед­ног од нај­ве­ћих гу­би­та­ша, на бен­зин је тро­ши­ло ме­сеч­но 100 ми­ли­о­на ди­на­ра, а за фик­сне те­ле­фо­не че­ти­ри ми­ли­о­на ди­на­ра.

Убр­зо је и сам по­чео да тро­шка­ри и ко­ри­сти бе­не­фи­ци­је: наслу­жбе­на пу­то­ва­ња у пр­вих шест ме­се­ци по­тро­шио око160.000 евра, а на по­слов­ни ру­чак на ко­јем су се је­ли тар­ту­фи и пу­ши­ле ку­бан­ске ци­га­ре знао је да по­тро­ши и по 1.500 евра.Пла­ни­рао је и да са­гра­ди под­во­жњак ис­под пру­жног пре­ла­зане­да­ле­ко од сво­је ку­ће у Вр­чи­ну. Уну­тра­шња кон­тро­ла „Же­ле­зни­ца Ср­би­је” не­дав­но је, ка­ко су пре­не­ли ме­ди­ји, утвр­ди­ла да је по­сто­ја­ла на­ме­ра да се опљач­ка же­ле­знич­ка имо­ви­на у из­но­су од шест ми­ли­о­на евра рас­хо­до­ва­њем 431 те­рет­ног ва­го­на.

Аеро­дром „Ни­ко­ла Те­сла”

Ве­ли­мир Ра­до­са­вље­вић је као ка­дар Ује­ди­ње­них ре­ги­о­на Ср­би­јена ме­сто ди­рек­то­ра име­но­ван 2008, по­сле афе­ре „Бо­јан Кри­што”. Он ни­је био ви­со­ки функ­ци­о­нер стран­ке и ни­јепо­ми­њан у би­ло ка­квом по­ли­тич­ком кон­тек­сту. У би­о­гра­фи­јиму пи­ше да је ди­пло­ми­рао и док­то­ри­рао на Ма­шин­ском фа­кул­те­ту, да у Фран­цу­ској је ра­дио на про­јек­ту „Ер­бас 340” и да је члан Бри­тан­ског кра­љев­ског аеро­на­у­тич­ког дру­штва.

Не­дав­но је ухап­шен, па пу­штен да се бра­ни са сло­бо­де због сум­ње да је зло­у­по­тре­бом по­ло­жа­ја оште­тио ово пред­у­зе­ће запри­бли­жно 1,8 ми­ли­о­на евра. На­вод­но је одо­брио по­пуст од20 од­сто на аеро­дром­ску так­су ма­ђар­ском ни­ско­та­риф­ном авио-пре­во­зни­ку „Ви­зе­ру” на­кон пре­го­во­ра ко­је је са­мо­стал­но и ми­мопро­це­ду­ре во­дио с том ком­па­ни­јом.

Ди­рек­то­рат за ци­вил­но ва­зду­хо­плов­ство

Вла­да је Ми­ла­на Жи­ва­но­ви­ћа у ја­ну­а­ру про­шле го­ди­неиме­но­ва­ла за вр­ши­о­ца ду­жно­сти ди­рек­то­ра. На ово ме­сто је напред­лог СПС-а до­шао са по­зи­ци­је ди­рек­то­ра ЈАТ ке­те­рин­га.За а вре­ме санк­ци­ја и бом­бар­до­ва­ња био је ди­рек­тор бе­о­град­ског ГСП-а.

„Ду­нав оси­гу­ра­ње”

Мар­ко Ћу­ли­брк је на функ­ци­ји ди­рек­то­ра од кра­ја2012. каока­дар СПС-а.

Ком­па­ни­ја је у гу­би­ци­ма 4,2 ми­ли­јар­де ди­на­ра.

Ди­рек­тор при­ма пла­ту од 670.000 ди­на­ра, а пла­те оста­лихди­рек­то­ра су по не­ко­ли­ко сто­ти­на хи­ља­да ди­на­ра.

„Пу­те­ви Ср­би­је”

Зо­ран Дроб­њак је на че­лу ЈП „Пу­те­ви Ср­би­је”од 2007, ка­да гаје на че­ло тог пред­у­зе­ћа по­ста­ви­ла вла­да Во­ји­сла­ва Ко­шту­ни­це на пре­по­ру­ку Ве­ли­ми­ра Или­ћа. Од та­да до да­насДроб­њак је у фо­те­љи „Пу­те­ва Ср­би­је” пре­жи­вео и вла­де Мир­ка Цвет­ко­ви­ћа и Иви­це Да­чи­ћа. Имао је оби­чај да ка­же да ни­је члан ни­јед­не стран­ке. Ка­да је Ми­лу­тин Мр­ко­њић по­ку­шао да га сме­ни 2010. због ка­шње­ња на Ко­ри­до­ру 10, уза­шти­ту су при­те­кли Иви­ца Да­чић, ли­дер СПС-а и Ве­ри­цаКа­ла­но­вић, пот­пред­сед­ни­ца УРС-а. Кра­јем про­шле го­ди­не по­ста­вљен је за вр­ши­о­ца ду­жно­сти упр­кос афе­ра­ма.

Ту­жи­ла­штво за ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал по­ди­гло је оп­ту­жни­цупро­тив ње­га због сум­ње да је, за­јед­но с бив­шим ми­ни­стромОли­ве­ром Ду­ли­ћем и ње­го­вим са­рад­ни­ком Не­бој­шом Ја­њи­ћем, зло­у­по­тре­био слу­жбе­ни по­ло­жај, чи­ме је пред­у­зе­ћу„Ну­ба ин­вест” при­ба­вље­на ко­рист од 2,5 ми­ли­о­на ди­на­ра на ште­ту бу­џе­та Ср­би­је. У из­ве­шта­ју ДРИ о за­вр­шном ра­чу­нубу­џе­та за 2010. утвр­ђе­но је да „Пу­те­ви Ср­би­је” ни­су по­што­ва­ли За­кон о јав­ним на­бав­ка­ма, те да за јав­не на­бав­ке увред­но­сти од 34 ми­ли­јар­де ди­на­ра (300 ми­ли­о­на евра) ни­су по­кре­та­ли по­сту­пак јав­них на­бав­ки, већ су за по­прав­ку иодр­жа­ва­ње пу­те­ва ан­га­жо­ва­ли пред­у­зе­ћа у окви­ру „Ни­бенс гру­пе”.

„Ко­ридoри Ср­би­је”

Дми­тар Ђу­ро­вић јекра­јем 2012. до­шао на глав­ну ме­на­џер­ску по­зи­ци­ју „Ко­ри­до­ра Ср­би­је”, с ме­ста пред­сед­ни­ка са­ве­та за при­вре­ду СНС-а у Оп­штин­ском од­бо­ру Ра­ко­ви­це. У томмо­мен­ту је био вла­сник не­ко­ли­ко фир­ми у бло­ка­ди, а то­комка­ри­је­ре би­зни­сме­на ба­вио се уво­зом деч­јих игра­ча­ка, сви­ле ипор­це­ла­на из Ки­не, рас­хлад­них ви­три­на из Евро­пе и гра­ђе­ви­нар­ством.

Кри­ти­ке на ње­гов рад пр­ви је упу­тио та­да­шњи ми­ни­старгра­ђе­ви­не Ве­ли­мир Илић ка­да је из­био про­блем са хра­стом на Ко­ри­до­ру 11, ре­кав­ши да је ди­рек­то­ру „Ко­ри­до­ра Ср­би­је”ва­жни­ји би­знис од по­сло­ва за ко­је је зва­нич­но за­ду­жен, да не мо­же да га про­на­ђе јер у „Ко­ри­до­ри­ма” про­во­ди два са­та днев­но, као и да је под­нео „фалш из­ве­шта­је” Вла­ди Ср­би­је о из­но­су пе­на­ла због ка­шње­ња ра­до­ва на Ко­ри­до­ру 11.Ми­ни­стар, ка­ко пре­но­си Тан­југ, твр­ди да упр­кос не­ре­ша­ва­њупро­бле­ма са хра­стом код Са­вин­ца, ко­ји се ис­пре­чио не­и­ма­ри­ма на ауто­пу­ту од Љи­га пре­ма Чач­ку, за са­да ни­јена­пла­ћен ни ди­нар од­ште­те због ка­шње­ња ра­до­ва на Ко­ри­до­ру11.

Ина­че, „Ко­ри­до­ри Ср­би­је” по­сто­је као не­за­ви­сно пред­у­зе­ће од2009, ка­да је од­лу­че­но да се из­град­ња ауто­пу­те­ва по­ве­ријед­ној фир­ми, ко­ја ће би­ти од­го­вор­на за рас­пи­си­ва­ње тен­де­ра, про­јек­то­ва­ње и из­град­њу, као и да се из­дво­ји из „Пу­те­ва Ср­би­је” ка­ко се но­вац на­ме­њен из­град­њи ауто­пу­те­ва не бипре­ли­вао на дру­гу стра­ну.

„Ср­би­ја­шу­ме”

Игор Бра­у­но­вић, за­ме­ник ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра ЈП„Ср­би­ја­шу­ме”, већ ду­же вре­ме упра­вља тим јав­нимпред­у­зе­ћем. Он је ка­дар ПУПС-а, а ње­го­во име се про­вла­чи­ло кроз та­бло­и­де због то­га што је на­вод­но у раз­ма­ку од се­дамме­се­ци ку­пио два ста­на у цен­тру Бе­о­гра­да.

„Лу­три­ја Ср­би­је”

Бра­ни­мир Бо­жо­вић је име­но­ван за в.д. ди­рек­то­ра кра­јем 2012.

„Лу­три­ја Ср­би­је” пра­ви гу­бит­ке упр­кос то­ме што се пре­ми­јеиз­два­ја­ју из 50 од­сто оно­га што љу­ди упла­те, а на­пра­ви­ли су гу­би­так од 1,6 ми­ли­о­на евра.

М. У. А

inShare

• пошаљите коментар
• коментари (1)

Последњи коментари

• пошаљите коментар
• коментари (1)

Повезани текстови