Zemlje CEFTA očekuju tešku tranziciju nakon pridruživanja Hrvatske
Očekuje se da će se troškovi hrvatskog izvoza za Makedoniju udvostručiti, a za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu utrostručiti, kada zemlja uđe u EU.
Klaudija Lutovska za Southeast European Times iz Skoplja — 7.3.2012.
Hrvatska fabrika duvana plaćaće veću poresku stopu za cigarete zbog promene tržišnih uslova u zemlji. [Petar Kos/SETimes]
|
Posle pridruživanja EU i izlaska iz Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) — zajedničkog tržišta centralne i jugoistočne Evrope koje čine nečlanice EU koje se spremaju za ulazak u Uniju — hrvatski proizvodi postaće skuplji u regionu, a lokalni, dobro poznati brendovi mogli bi lako da budu nadjačani u konkurenciji sa jeftinijim brendovima na slobodnom tržištu.
Hrvatski proizvodi su nepoznati u Evropi i neće biti konkurentni odmah kada zemlja uđe na tržište EU. Bescarinski izvoz i uvoz robe u Uniji odnosiće se i na hrvatski izvoz.
Hrvatske kompanije strahuju da će izgubiti konkurentnost, a vlada odvojeno pregovara sa svim članovima sporazuma o tome kako zadržati postojeće beneficije za hrvatski izvoz u CEFTA.
„Nakon što izađe iz CEFTA i pridruži se tržištu EU, Adris grupa Hrvatske fabrike duvana plaćaće veću poresku stopu za cigarete proizvedene u Hrvatskoj — u Srbiji sa 15% na 57%, a u Bosni i Hercegovini (BiH) sa 0% na 15%, u Makedoniji sa 27% na 42%, a na Kosovu sa 0% na 10%“, izjavila je za SETimes portparolka Adris grupe Kristina Miljevac.
Hrvatska će, međutim, imati koristi od pridruživanja, jer će hrvatski biznismeni imati još 500 miliona potencijalnih potrošača unutar tržišta EU, dok CEFTA trenutno ima oko 27 miliona potrošača.
„Istina je da će Hrvatska izvoziti robu u skladu sa propisima EU od 1. jula 2013. godine. Ali, mi očekujemo korekciju Člana 7 CEFTA Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja uključuje ublažavanje predviđenih uslova i smanjenje visokih stopa“, kaže za SETimes Denis Čajo, predsednik Državnog ureda za trgovinsku politiku.
Dug i dalje otežava ekonomsku stabilnost Hrvatske, kako na mikroekonomskom tako i na makroekonomskom nivou, jer se sve banke u zemlji prodaju stranim bankama, pa je monetarna stabilnost zemlje osetljiva na spoljne uticaje.
Još jedna otežavajuća okolnost je da se Hrvatska, nakon što uđe u EU, i dalje neće izvesno vreme pridružiti evrozoni, nego će još imati svoju nacionalnu valutu kunu. Ulazak zemlje u evrozonu ne može da se očekuje pre 2016. ili 2017. godine, kaže za Poslovni.hr bivši član Hrvatske narodne banke Damir Novotni.
Za punopravno članstvo u evrozoni moraju da se ispune dva osnovna kriterijuma iz Mastrihta — fiskalni deficit ne treba da prelazi 3 odsto BDP-a, a javni dug ne sme da premašuje 60 odsto BDP-a.
Ako vlada ne reši deficit i ne ispuni neophodne kriterijume, Hrvatska će ući u takozvani Model RM-2, dvogodišnji pripremni period za uvođenje evra, rekao je Novotni.
Kada se nađe unutar tržišta EU, Hrvatska će primeniti evropske tržišne cene na svoje proizvode, a proizvodi CEFTA moraće da se izbore za izvoz na hrvatsko tržište, zbog konkurentnosti cena.
Na primer, prema propisima EU, porez na cigarete u Hrvatskoj trebalo bi da dostigne 90 evra na 1.000 komada, a trenutni porez u Hrvatskoj je 60 evra, u Makedoniji 16 evra, u Crnoj Gori i na Kosovu 23 evra, a u Srbiji 25 evra.
„To je prilika za makedonske kompanije da povećaju udeo na domaćem tržištu i povećaju investicije prelaskom hrvatskih kompanija u Makedoniju. To se dogodilo sa slovenačkim kompanijama kada je Slovenija postala članica EU“, kaže za SETimes Spasijka Jovanova, urednica dnevnika Kapital u Skoplju.
Makedonsko ministarstvo ekonomije saopštilo je da će, osim vina, govedine, šećera i ribe, zemlja izvesti određenu kvotu za Hrvatsku u 2013. godini, a drugi poljoprivredni proizvodi biće oslobođeni carine, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
„Ovo je prilika [da se poveća] izvoz srpskih proizvoda u BiH — [koja je] najveće tržište za prodaju robe koje trenutno drže hrvatske kompanije“, kaže za SETimes Milivoje Miletić, direktor Biroa za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije.
Jago Lasić, potpredsednik Privredne komore Federacije BiH, održava bliske odnose sa Nadanom Vidoševićem, predsednikom Hrvatske privredne komore, kako bi se održao balans tržišta između dve zemlje.
„Potrošači na tržištu BiH prepoznaju i traže hrvatske proizvode, koji godišnje dostignu 350 miliona evra u robi, uglavnom hrani, sa garancijom kvaliteta iz lokalnih laboratorija i sertifikatom, ali ne i odobrenjem EU“, kaže Lasić.
Hrvatske građevinske kompanije u Crnoj Gori nisu zabrinute zbog predstojećih novih uslova poslovanja, ali očekuju porast cena robe široke potrošnje.
Cemex iz Splita jedan je od najvećih proizvođača cementa u regionu. Kompanija ne očekuje negativan efekat izlaska zemlje iz CEFTA, ali kaže da mora da održi poziciju na tržištu.
„Očekujemo porast cena cementa, ne samo zato što ćemo ući u EU, nego i zbog porasta cene proizvodnje“, kaže za SETimes Velimir Vilović, direktor prodaje i logistike Cemexa.
Među zemljama regiona Hrvatska ima najslabiju trgovinu sa Crnom Gorom, gde je prošle godine izvezla oko 50 miliona u robi, a uvezla sedam miliona.
Prema privrednoj komori, trenutni izvoz u zemlje CEFTA čini 20 odsto ukupnog hrvatskog izvoza. Hrvatska je prošle godine izvezla proizvode u vrednosti od 1,66 milijardi evra, dva puta više nego što je uvezeno iz CEFTA u Hrvatsku.
Hrvatska je 2011. godine iz EU uvezla 9 milijardi evra robe, a izvezla 5,4 milijardi evra.
Dopisnici SETimesa Bedrana Kaletović iz Sarajeva, Biljana Pekušić iz Beograda i Dražen Remiković iz Zagreba doprineli su ovom izveštaju.