Uprkos odricanju od parole o izbeglicama, Merkelov gubi na izborima

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Dan pred izbore u Berlinu, nemačka kancelarka Angela Merkel odrekla se svoje čuvene parole „Mi to možemo”, kojom je protekle godine ubeđivala Nemce da je moguće da uspešno zbrinuti veliki broj izbeglica.

Sudeći prema rezultatima izbora, odricanje od ove parole nije poboljšalo rezultat njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koja je u nemačkoj prestonici osvojila najmanje glasova od pada Berlinskog zida – 17,6 odsto (na prethodnim je imala 23,3).

Najviše glasova je osvojio njihov koalicioni partner, koji je dao aktuelnog gradonačelnika Berlina, Socijaldemokratska partija (SPD) – 21,6 odsto glasova (a pre imala 28,3). Sledi Levica sa 15,6, pa Zeleni sa 15,2, potom desničarska antiimigrantska Alternativa za Nemačku (AfD) sa 14,2 i Liberaldemokratska partija (FDP) sa 6,7 odsto.

Time što je ovim rezultatom ušla u deseti od ukupno 16 pokrajinskih parlamentara u Nemačkoj, AfD dokazuje ne samo da je za očekivati i njegov ulazak u Bundestag u septembru sledeće godine već da ova partija uspeva i da promeni političku krvnu sliku posleratne Nemačke.

Ona je 2013. osnovana kao stranka usmerena na borbu protiv evra, ali je od prošle godine preuzimaju desničari, koji od nje profilišu antiimigrantsku stranku i uspevaju da privuku nezadovoljne birače različitih profila – od nezaposlenih mladih do bogatih u srednjim godinama, kako desne, tako i leve ideološke opredeljenosti. To zna i kancelarka, koja je u izjavi za berlinski javni radio RBB rekla da je svesna da je teško povratiti poverenje „protestnih birača”, koji su okrenuli leđa etabliranim strankama.

Iz očigledne želje da povrati birače, Merkelova se dan pred izbore u Berlinu u razgovoru za privredni nedeljnik „Virtšaftsvohe” na svojevrstan način odrekla svoje devize „Mi to možemo”.

„Na trenutke pomislim da se rečenica ’Mi to možemo’ preterano koristi i da je možda bolje da je više ne ponavljam jer je postala običan slogan, skoro besmislena formula. Neke je ona isprovocirala, što svakako nije bila ideja”, rekla je Merkelova, koja je prvi put ovu rečenicu izgovorila krajem avgusta prošle godine kada je odlučila da otvori granice Nemačke za izbeglice koje tada bile blokirane u Mađarskoj.

Iako se u arhivama nemačkog javnog servisa ARD može pronaći da je ovu parolu zapravo nekoliko dana pre Merkelove rekao lider SPD i vicekancelar Zigmar Gabrijel, niko „autorska prava” ne pripisuje njemu, a i on se minulih nedelja trudi da se, zarad dobrobiti svoje stranke, distancira od kancelarkine izbegličke politike u čijem kreiranju je i te kako učestvovao.

I gradonačelnik Berlina Mihael Miler, koji je iz SPD-a, pre izbora je najavio da neće nastaviti koaliciju sa CDU, okrivljujući kancelarku za izbegličku krizu i problem koje ima Berlin.

Međutim, nemali broj nemačkih komentatora ukazuje da, istini za volju, nije baš Merkelova odgovorna za stanje u Berlinu i loš izborni rezultat CDU. Oni ističu da su tome doprineli kadrovi CDU koji su proteklih pet godine bili u gradskoj vlasti i koji se nisu pokazali kao najsposobniji, naročito kada je talas izbeglica zapljusnuo grad.

Osim toga, Berlin muči visoka stopa nezaposlenosti i kriminala i loša infrastruktura i obrazovanje, za šta nije odgovorna kancelarka.

Miler je i pre izbora najavio vladu sa Zelenima, ali mu je taj plan pokvario uspeh AfD-a, tako da je sada izvesnija koalicija svih levo orijentisanih stranaka – SPD, Levice i Zelenih, „što neće biti tako lako zbog međusobnih razmirica”.

Da je u pitanju velika promena na nemačkoj posleratnoj političkoj sceni, svedoči činjenica da su ovo prvi pokrajinski izbori na kojima su decenijama vodeće stranke u Nemačkoj – CDU i SPD – ukupno osvojile manje od 40 odsto glasova.

„Velike partije su postale manje, ne samo u Berlinu. One su manje i zbog toga što su male ojačale i više ne mogu biti posmatrane kao politička pigmentska fleka”, piše Heribert Prantl, urednik političke rubrike minhenskog dnevnog lista „Zidojče cajtunga”, koji ukazuje da se demokratija uči te da „Nemačka ne postaje manje demokratska ukoliko su za sastavljanje vlade potrebne tri umesto dve stranke”.

Levičarska štampa, poput berlinskog „Tagescajtunga”, otvoreno se raduje okupljanju levo orijentisanih stranaka, smatrajući da je to prava alternativa neophodna Nemačkoj.

„Ovog puta se ne radi o egzotičnoj periferiji poput pokrajine Tiringije, gde Levica čak predvodi takvu koaliciju. Ovog puta se radi o glavnom gradu 2016. godine. I naravno, pred 2017. kada su izbori za Bundestag. Ova tročlana koalicija, koja će ubuduće vladati Berlinom, zato nosi posebnu odgovornost”, smatra komentator „Tagescajtunga”.

Ovaj izborni poraz CDU, kako sada stvari stoje, neće razuveriti demohrišćane da kandiduju Merkelovu za četvrti kancelarski mandat, uprkos teškim kritikama koje od bavarskih demohrišćana.

Međutim, ukoliko se levo orijentisane stranke uspešno udruže u Berlinu, a potom to ponove u februaru kada delegati oba doma nemačkog parlamenta biraju predsednika Nemačke, to bi moglo da bude pokazatelj da je politička karijera kancelarke Merkel pri kraju.

Ali, ne zbog puča unutar demohrišćanskog bloka ili neosvajanje najviše glasova u odnosu na ostale stranke već zbog spremnosti ostalih stranaka da sarađuju. (Politika)