Tribunal nije nemoćan u slučaju troje radikala

Potpuno je pogrešno verovati da je Haški tribunal nemoćan u slučaju u kojem Srbija ne izručuje troje radikala – Petra Jojića, Vjericu Radetu i Jovu Ostojića, kaže ekskluzivno za Danas Karmel Ađijus, predsednik Haškog tribunala.

On je odgovarajući na pitanje da deluje da je Tribunal prilično nemoćan da natera Srbiju da ih izruči, uprkos brojnim obavezujućim naredbama za hapšenje i nakon što je je kritikovao Srbiju u Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u tom predmetu, rekao da su „mnogi godinama verovali da Međunarodni sud nema moći da obezbedi hapšenje određenog broja optuženih, naročito onih koji su se nalazili na najvišim političkim ili vojnim položajima“.

– Ipak, oni su svi vremenom uhapšeni i prebačeni u Hag. Kontinuirana nesaradnja Srbije u predmetu protiv Jojića, Ostojića i Radete nije pitanje samo za Međunarodni sud, već i za Savet bezbednosti, Evropsku uniju i međunarodnu pravdu. U ovom slučaju, važno je podsetiti se da je Srbija ranije sarađivala u ovakvim stvarima i prebacivala u nadležnost Međunarodnog suda lica optužena za nepoštovanje suda – mislim na predmete protiv LJubiše Petkovića, Dragomira Pećanca i Jelene Rašić. Zato odluka Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu od 18. maja 2016. o tome da nisu ispunjeni uslovi za hapšenje i prebacivanje u Hag optuženih Jojića, Ostojića i Radete i da, osim toga, Srbija nema obavezu da s Međunarodnim sudom sarađuje po pitanjima nepoštovanja suda, predstavlja iznenađenje i promenu prethodnog stava Srbije i njene prakse u saradnji s MKSJ – ističe sudija Ađijus.

Prema njegovim rečima, zanimljivo je da je u odluci od 27. maja 2008. u vezi s Ljubišom Petkovićem, koji je takođe bio optužen za nepoštovanje suda, sudija pojedinac Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu ustanovio da su ispunjeni uslovi za njegovu predaju Međunarodnom sudu.

– To je bio isti sudija koji je, osam godina kasnije, na osnovu istog zakona, odlučio da Srbija nema obavezu da sarađuje s Međunarodnim sudom u pitanjima nepoštovanja suda i na taj način se našao u kontradikciji sa svojom prethodnom odlukom – naglašava Ađijus.

* Srbija još uvek nije postupila po nalozima Tribunala za hapšenje optuženih radikala. Koji mehanizam, osim prijave SB UN, koja je neefikasna, imate na raspolaganju? Da li planirate da tražite od zemalja članica SB da izvrše pojedinačni pritisak na vlast u Srbiji da ispuni svoje međunarodne obaveze?

– Nažalost, ne mogu da govorim o planovima koje Međunarodni sud ima da bi obezbedio prebacivanje troje optuženih u svoju nadležnost. Istakao bih, međutim, da ovaj predmet ostaje prioritet Međunarodnog suda, jer zadire u srž integriteta njegovih postupaka i u sistem sprovođenja pravde u celini. Međunarodni sud ima nultu toleranciju za zastrašivanje svedoka. Zaštita svedoka je od ključnog značaja za naš rad, jer smo u poslednje 23 godine čuli iskaze 4.670 svedoka, više nego bilo koji drugi sud za ratne zločine u savremenoj istoriji. Stoga je važno da ovaj prioritet svi prihvate i podrže.

* Tokom 2016. godine bilo je dosta političkih sukoba između Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, čak na ivici prekida diplomatskih odnosa. Šta mislite o usponu novog nacionalizma i radikalizma na Balkanu i u Evropi i da li će to imati posledice po mir na Balkanu?

– Nalazim se na čelu pravosudne institucije i stavovi koje zauzimam su sudski, a ne politički. Međutim, mogu da kažem da bi ljudi i vlade u bivšoj Jugoslaviji trebalo da rade na iznalaženju načina za miroljubiv život i razvoj jednih kraj drugih.

* Govori se često da pomirenje na Balkanu nije daleko odmaklo i da političkim elitama nije u interesu da region napreduje. Haški tribunal svi političari, a to posle plasiraju preko medija, vide kao uzrok destabilizacije, a ne stabilizacije prilika u regionu. Šta mislite o ulozi Tribunala u postkonfliktnim društvima?

– Mnogi su u regionu ulogu Međunarodnog suda iz sopstvenih razloga namerno iskrivljavali i pogrešno predstavljali, i takva iskrivljavanja i pogrešne predstave i dalje traju, mada je naš Outreach program puno toga uradio da proširi sliku o Međunarodnom sudu zasnovanu na činjenicama. Po mom mišljenju, u pitanju je generacijski problem i biće potrebno još vremena da bi se promenili percepcija i razumevanje uloge i rada MKSJ. Međunarodni sud nije uspostavljen da bi priveo pravdi sve one koji su počinili zločine za vreme sukoba, niti da bi ponovo povezao strane koje su se jedne protiv druge borile. On je krivični sud, a ne mehanizam za pomirenje.

Ono što jeste deo mandata MKSJ je da „doprinese ponovnom uspostavljanju i očuvanju mira“ putem svojih primarnih sudskih funkcija. Čvrsto verujem da je Međunarodni sud i uspeo to da postigne putem svog doprinosa ponovnom uspostavljanju vladavine prava u regionu i tako što je u nepolitičkom okruženju, uz puno poštovanje najviših standarda međunarodnog prava, utvrdio činjenice u vezi sa zločinima i događajima kojima se bavio…….(Danas)

–