TAJNI PLAN AUSTRIJE I NEMAČKE: Pritisak na zemlje balkanske rute, Grčka sabirni centar za izbeglice

Ne uspe li plan o pretvaranju Grčke u veliki logor, svim državama na balkanskoj ruti treba ponuditi finansijsku inekciju kako bi iz mase imigranata koji tim putem dolaze do Austrije i Nemačke izdvojile one koji imaju pravo na azil- prave izbeglice koje beže od rata – a sve ostale vratile nazad u države iz kojih su došli.

To su detalji “tajnog plana za Balkan” koji su ovih dana usuglasile Nemačka i Austrija, govori nemački novinar Peter Tide. Ogroman pritisak javnosti, kome je pridodan i nikad veći politički pritisak, naterao je na akciju austrijskog kancelara Vernera  Fejmana i nemačku  kancelarku Angelu Merkel, kojoj je juče stigla kritika i iz svoje vlade kad je ministar saobraćaja Aleksander Dobrint, poručio da je zatvaranje granica neizbežno. Nemačko-austrijski plan sastoji se od dve tačke, a prva i najvažnija je: svim silama štititi granicu Grčke i Makedonije.

Foto: Rojters

Otpis duga GrčkojAustrija i Nemačka moraju zaustaviti reke migranata pred granicama. Plan je zadržati migrante što dalje, odnosno zadržati ih u prvoj državi u kojoj stupe na evropsko tlo, kako kažu i evropski zakoni. Neodrživo ih je sve propuštati dalje, i one koji imaju i one koji nemaju pravo na azil. Merkel i Fejman su se složili da je prioritet dobro osigurati i čuvati granice Grčke i Makedonije kako bi sprečili nastavak puta. Kao pomoć, uputile bi se dodatne snage Fronteksa, ali i policijske snage drugih država, poput Nemačke i Austrije – objašnjava Tide, urednik u Bildu.

Posledica toga, računa se, bilo bi pretvaranje Grčke u veliki sabirni centar, hot-spot. Tamo bi se razvrstavali migranti te podnosili i obrađivali zahtjevi za azilom. Azil bi se, kako govore zakoni, odobravao samo onima koji mogu dokazati da im je život u domovini ugrožen.

Svi ostali, a reč je o ekonomskim migrantima, ne bi smeli dalje, već bi bili vraćeni u države iz kojih dolaze. No pretvaranje države u sabirni cenar opcija je koju su do sad, redom, odbile sve države tzv. balkanske rute. Zašto bi onda Grčka pristala?

– Novac. Priprema se obilna novčana pomoć i iz ove dve države, Astrije i Nemačke, ali i iz Brisela. Siguran sam da će Grčka takvu ponudu prihvatiti. Već se govori da, zauzvrat, Grčka želi i otpis dela duga – kaže Tide.  Krajnji rok za uspostavu ovog režima je sredina marta. Ako do tada plan ne profunkcioniše, Nemačka i Austrija prelaze na drugu tačku plana – pritisak na države duž balkanske rute.

– Sve bi države morale razdvajati izbeglice od ekonomskih migranata, od Makedonije, Srbije, Hrvatske i Slovenije. Naravno, što južnije, to bolje. Ekonomske migrante bi odmah morali vratiti u države iz kojih su došli. Računa se da su zakoni u tim državama omogućavaju lakšu i diskretniju deportaciju – kaže te dodaje da bi se i tim državama financijski obilno pomoglo. (Kurir)