SVETSKE SUPERSILE UŠLE U BITKU ZA MAKEDONIJU Evo šta je pozadina velike političke krize na Balkanu
Za Moskvu Makedonija ima jednu od najvažnijih uloga u ovladavanju južnim plinskim pravcem, Turskim tokom. Ako Zaev, američki favorit, dođe na vlast, ozbiljno bi ugrozio te planove.
Ko god makar i površno poznaje prilike u Makedoniji, nije iznenađen postizbornom krizom koja je trese od poslednjih vanrednih izbora. Bivša najmanja jugorepublika, smeštena na jednom od najvažnijih geostrateških pravaca između Bliskog istoka i evropskog tla, po svom etničkom sastavu i više je nego plodno tlo za destabilizaciju u eri zakuvavanja na širem evroazijskom prostoru. Džoker je albanska manjina koja se teško može tako nazvati kad čini gotovo 30 odsto stanovništva, piše zagrebački „Jutarnji list“.
Dogovor u Tirani
Zadnji prevremeni izbori progurani na mišiće Evropske unije i SAD-a rezultirali su minimalnom pobedom VMRO-DPMNE-a i dosadašnjeg premijera Nikole Gruevskog, dok je socijaldemokrata Zoran Zaev dobio dva odsto manje (49 prema 51 mestu u parlamentu). Za formiranje Vlade ključne su albanske stranke s kojima je Gruevski dosad uspeo da koalira, ali ne i ovog puta. Albanci su se priklonili Zaevu, ali isprečio se predsednik Đorđe Ivanov odbijanjem sporazuma.
Ivanov, inače iz VMRO-DPMNE-a, pritom ne popušta pod pritiskom zapadne diplomatije. Dao je korpu i Federiki Mogerini, šefici EU diplomatije, a ne pada ni pred porukama zapadnih diplomata. Najkraće rečeno, predsednik tvrdi da se ne može formirati vlast čiji su postulati dogovoreni u trećoj državi – Albaniji, pod pokroviteljstvom albanskog premijera Edija Rame.
Albanske makedonske stranke taj su sporazum sa Zoranom Zaevom donele iz Tirane. On predviđa široku autonomiju albanskog življa, uvođenje dvojezičnosti na celom prostoru i u dogledno vreme verovatnu federalizaciju države.
Konzervativna struja VMRO-DPMNE-a, premijer Gruevski i predsednik Ivanov u tome vide opasnost od raspada države po etničkoj liniji. (Blic)