To je ključni deo Južnog gasnog koridora koji bi trebalo da smanji udeo snabdevanja Evrope prirodnim gasom iz Rusije, i da umanji značaj planiranog gasovoda Južni tok koji treba da prođe i kroz Srbiju.

Austrija je iz puke ekonomske potrebe upravo potpisala sporazum s Moskvom o učešću u Južnom toku, kojim bi u Srednju i Zapadnu Evropu godišnje stizale po 63 milijarde kubnih metara prirodnog gasa iz Rusije.

Članice Evropske unije koje su pre više godina potpisale sporazume s Rusijom o izgradnji Južnog toka, protive se kočenju tog projekta, koje se prelama s ukrajinskom krizom. 

Neki analitičari tvrde da „Evropska komisija smatra da je pretnja blokadom Južnog toka važna poluga u pregovorima s Moskvom o budućnosti Ukrajine“. 

To je stavila do znanja američka agencija za strategijske prognoze Stratfor, a izvori u Evropskoj komisiji su novinarima nezvanično preneli da EU, u uslovima ozbiljne krize s Rusijom oko Ukrajine, uopšte ne može odobriti Južni tok, utoliko pre što je Brisel još lane ukazao da ugovori zemalja EU i Rusije o tom projektu krše neke osnovne propise EU. 

Neke članice EU traže uvođenje ekonomskih sankcija Rusiji, iako bi to pogodilo ruske kompanije koje Uniju snabdevaju gasom, i izazvalo veliki skok cene gasa, dok je veoma veliki pritisak SAD i NATO da se odmah krene u krupne strateške projekte za bitno smanjenje zavisnosti od ruskog gasa. 

Amerikanci nikad nisu krili odbojnost prema dubljem energetskom povezivanju Evrope i Rusije i zavisnosti Evrope od Moskve. 

Američki državni sekretar Džon Keri je na jednom nedavnom skupu NATO izjavio da je smanjenje energetske zavisnosti EU „hitno potrebno, ako želimo da Evropa ostane celovita i slobodna“. 

Keri je zatražio i snažno jačanje američke i evropske ekonomske saradnja kroz sporazum o slobodnoj trgovini, o kojem pregovaraju Brisel i Vašington „čime bi se postiglo mnogo više od pukog utvrđivanja načina na koji poslujemo“. 

Ali Stratfor predočava da je „Južni tok isto toliko važan potencijalnim učesnicima u tom projektu, jer bi doveo značajne investicije i otvorio radna mesta u nekim najsiromašnijim državama EU, a zaobišao bi nestabilnu Ukrajinu kao tranzitnu zemlju“ za isporuke gasa. „Južni tok je opipljiv put za obezbeđivanje prirodnog gasa u času kad su drugi izvori daleko od stvarnosti i neizvesni“, napominje američka agencija.

Poljska, Švedska i baltičke članice EU, međutim, traže da se zbog ukrajinske krize zavedu i ekonomske sankcije Rusiji, makar to pogodilo i ruske gasne i naftne kompanije-snabdevače EU, a premijer Poljske Donald Tusk je zatražio da se odmah krene u stvaranje unutrašnje energetske zajednice EU.

Zvaničnici bliski odlazećem evropskom komesaru za energetiku Ginteru Etingeru su saopštili da za Evropsku komisiju izgradnja Južnog toka nema prvenstvo, a mora se sagledati i u sklopu ukrajinske krize, mada jeste dobrodošlo sve što doprinosi dodatnom snabdevanju Unije energijom.

Ali, u nekim državama EU i Evropskoj komisiji ima mišljenja da upravo izgradnja Južnog toka ne doprinosi raznovrsnosti izvora snabdevanja energijom, jer je to i dalje ruski gas. 

Ipak, analitičari i evropske diplomate u Briselu prihvataju ocene da, bez postojane saradnje s Rusijom, ni srednjoročno nije moguće obezbediti energiju za svetsku konkuretnost evropske industrije i potrebe stanovništva EU. 

Opredeljenje za Transjadranski gasovod, kao ključni elemenat Južnog gasnog koridora i napuštanje direktnog, Južnom toku suparničkog projekta za gasovod Nabuko, uticali su na to da Austrija koja polovinu energetskih potreba podmiruje ruskim gasom, krajem aprila sklopi s ruskom kompanijom Gazprom ugovor kojim će krak Južnog toka iz Mađarske ići do velikog austrijskog gasnog terminala Baumgarten i dalje u Italiju. 

Do Baumgartena je, preko Bugarske, Rumunije i Mađarske, trebalo da vodi napušteni Nabuko, te se i vlada u Sofiji našla u situaciji da jedino preko Južnog toka može da obezbedi postojano i jeftinije snabdevanje gasom. To je takođe bitno iz socijalnih i političkih razloga, jer je poslednja bugarska vlada pala dobrim delom zbog poskupljenja energenata. 

Čelnici italijanske državne firme ENI, glavnog partnera ruskom Gazpromu u projektu Južni tok, kao i rukovodioci nemačkog koncerna BASF su jasno stavili do znanja da ne misle da bi blokada izgradnje tog gasovoda bila uputna, a naglašeno je i da je Rusija uvek bila pouzdan snabdevač EU gasom. 

Nemačka kompanija Simens je aprila, s konzorcijumom „Južni tok transport“, na čijem je čelu Gazprom, sklopila ugovor o isporuci automatizovanih kontrolnih postrojenja i telekomunikacione opreme za kontrolne centre gasovoda Južni tok.

www.radiopaprika.com