Представници „Митилинеоса” допутовали у Београд
Влада Републике Србије усвојиће следеће недеље закључак којим ће бити прецизно дефинисано када ће и како Србија платити 40 милиона долара дуга грчком „Митилинеосу”, сазнаје „Политика” из незваничних извора у извршној власти. Ово је епилог првог састанка државне комисије за преговоре и представника грчког „Митилинеоса”, одржаног јуче у згради Министарства привреде.
Према одлуци Међународног арбитражног суда из Женеве, наша земља овој грчкој компанији на име одштете мора да плати око 40 милиона долара, по основу уговора који је компанија РТБ „Бор” потписала још за време власти Слободана Милошевића, али он никада није реализован.
Како каже наш извор из Владе Републике Србије, чланови нашег преговарачког тима понудили су представницима „Митилинеоса” да дуг од 40 милиона долара плате на рате.
– Они су показали добру вољу и за њих је то, у начелу, прихватљиво. Нису још сви детаљи прецизно договорени, остало је да се договори динамика отплате – каже наш саговорник.
И незванични извори из „Митилинеоса” потврђују да је састанак одржан.
– Нисмо дошли да правимо проблеме, већ да покушамо да нађемо решење. Ни за Србију, ни за „Митилинеос” није добро да то нерешено питање остане да лебди у ваздуху – каже наш незванични извор из ове грчке компаније.
Наш саговорник потврђује да је „Митилинеос” почетком јануара ове године Влади Србије послао допис у којој је представнике наше државе подсетио на обавезе из женевске пресуде.
– Пре тога није било никакве званичне комуникације између представника власти и „Митилинеоса”. Било је, ипак, неке врсте незваничних контаката са адвокатима из Београда који заступају интересе „Митилинеоса” – каже наш извор из ове грчке компаније.
Како је „Политика” већ писала, Влада Србије формирала је пре петнаестак дана комисију за преговоре са грчком компанијом „Митилинеос”, коју чине министар привреде Горан Кнежевић, министар енергетике Александар Антић и представници Министарства финансија.
Сарадња „Митилинеоса” и РТБ „Бор” почела је још 1996. године, али је због спољног зида санкција формализована две године касније. У просторијама Југобанке АД тако је 19. фебруара 1998. године потписан уговор о вишегодишњој пословној сарадњи ове две корпорације. Грчка компанија обавезала се да ће РТБ „Бор” испоручивати 100.000 тона концентрата руде за прераду и око 3,5 тона цинка неопходног у процесу борске производње. Уговором је било предвиђено да РТБ „Бор” грчком партнеру испоручи од 1.500 до 1.600 тона бакра и производа на бази бакра месечно. Управо овај део уговора компанија није испоштовала.
После демократских промена власник ове грчке фирме два пута је боравио у Бору. Чак се и спомињало да је та фирма заинтересована за приватизацију РТБ-а.
Међутим, када је 2004. године уредбом Владе Србије (у време власти Војислава Коштунице) почело реструктурирање РТБ „Бор”, грчки „Митилинеос” није могао да наплати своја потраживања, јер је РТБ „Бор” био заштићен од принудне наплате.
Та заштита трајала је све до маја 2016. године, када је за РТБ „Бор” скинута заштита од принудне наплате. „Митилинеос” у међувремену није седео скрштених руку. Грчка фирма је 2005. године пред Међународним арбитражним трибуналом у Женеви тужила Србију.
Основ за одговорност Србије је билатерални споразум између Србије и Грчке о заштити страних инвестиција. Овим документом Србија се обавезала да својим правним актима неће повредити грчке инвестиције. Изменама законских прописа и увођењем реструктурирања спречено је извршење, па „Митилинеос” није могао да наплати своје обавезе. (POLITIKA)