Vesti Online

Пољска јабука преживела руски ембарго

Пољаци нису седели скрштених руку. Када је Русија 2014. блокирала границе за храну из ЕУ покренули су јаку маркетиншку кампању за спас домаћих воћара и тако успели да очувају национални бренд
Аутор: Ивана Албуновићпетак, 14.04.2017. у 22:00

„Фемили фрут“: годишње продају око 30.000 тона јабука (Фото И. Албуновић)

Од нашег специјалног извештача
Варшава – Да сте у земљи јабука постаје јасно чим крочите на варшавски аеродром. У излозима сувенирница у великим корпама најкрупнији и најлепши плодови овог воћа.

Пољска је највећи произвођач јабука у Европи и баш овај сектор, од почетка руског ембарга, задобио је најјачи ударац од кога се произвођачи још опорављају. Процене су да је свака друга јабука из извоза завршавала на руском тржишту.

Али Пољаци од првог дана кризе нису седели скрштених руку. Када је Русија 2014. блокирала границе за храну из ЕУ покренули су јаку маркетиншку кампању за спас домаћих воћара. Позив „купујте и једите домаће јабуке” проширио се земљом брзином светлости.

Међу корисницима друштвених мрежа хаштаг „једи јабуке“ за само неколико дана постао је хит на Фејсбуку и Твитеру. У знак подршке хиљаде грађана па и политичари на највишим функцијама постављали су фотографије са јабуком у руци. Делили су их бесплатно у возовима и на трговима. Солидарност се исплатила – те године потрошња овог воћа порасла је са 16 на 18 килограма по становнику.

Тако је почела стрпљива борба Пољске за очување националног бренда која још траје. Данас нема ресторана у коме вам прво неће понудити један од безброј варијанти дезерта од јабуке – наравно по промотивној цени. На полицама локалних супермаркета сок од јабуке и јабуково вино изложени су на ударним местима.

– Од почетка кампање продаја јабука је преко ноћи кренула. Чак и деца купују да је поједу на путу до школе. То је велики успех – каже продавац воћа на једној од најпрометнијих пијаца у Варшави. Ипак, нескривено забринут додаје да је проблем цена која је све нижа. Килограм скупљих јабука кошта тек нешто мало више од пола евра.

Док се возимо ка региону Грујец, удаљеном свега педесетак километара од Варшаве, са обе стране ауто-пута непрегледни, модерни засади јабука. Наши домаћини поносно напомињу да смо стигли у највећи воћњак у Европи.

Екипа новинара из Србије у оквиру студијског путовања у организацији „Бритиш кансла” и делегације Европске уније имала је прилике да обиђе најмодернију фабрику за производњу и прераду јабука у Пољској.

„Фемили фрут” је од мале породичне фирме за неколико година постао гигант који окупља 87 коопераната. Савремене линије за прање и паковање јабука и производњу сокова изгледају импозантно. Годишње продају око 30.000 тона јабука, а излаз из тржишне кризе пронашли су у удруживању и извозним аранжманима са Египтом и Јорданом.

Пољски воћари широм државе оптимистично гледају ка Кини где су прошле године управо из ове регије кренуле прве, за сада, симболичне испоруке. Питање је међутим да ли руско тржиште има алтернативу?

– Нашли смо начина да се изборимо са руским ембаргом, неке нове државе у ЕУ су почеле да откупљују јабуке из Пољске, али и Кина. Доста је уложено и у прераду. Прошле године извоз јабука био је већи од милион тона – каже Јацек Богуцки, државни секретар у пољском министарству пољопривреде.

Званична статистика показује да је Пољска 2016. произвела рекордних 3,5 милиона тона јабука, десет одсто више него у претходној години. Тај резултат је, објашњавају стручњаци, последица нових засада али и повећања ефикасности на старим воћњацима. Не чуди ако се зна да су пољски пољопривредници били највећи добитници уласка ове земље у ЕУ. Од 2004. на рачуне произвођача јабука пребачено је чак две милијарде евра из европских фондова за аграр.

У години која је претходила ембаргу ( 2013) Пољска је извезла 1,2 милиона тона овог воћа, а више од половине испоручено је управо Русији. Грзегорз Рикашевски, аграрни аналитичар у WBK банци, каже да су раст производње и ограничење извоза имали значајан утицај на стање на тржишту.

Прошле године извоз је био 20 одсто мањи него у претходној сезони. Постојао је и проблем са залихама. У јулу прошле године у њиховим складиштима остало је око 59.000 тона овог воћа из претходне бербе – готово сто одсто више него у истом месецу 2015.

Све скупа, додаје, утицало је на пад цена. Просечна цена десертне јабуке у октобру прошле године била је 30 одсто нижа него у 2015. Али процењује да је ситуација на тржишту сада нешто боља.

– Имали смо повећање захтева са источних тржишта, првенствено Белорусије. Значајне количине пољских јабука тренутно се реекспортују из ове земље у Русију – каже наш саговорник. Од почетка ембарга произвођачи покушавају да нађу нове путеве извоза, али је главни проблем структура домаће производње.

– У засадима доминира ајдаред а захтеви за том јабуком су мали изван руског тржишта. Промена сортимента захтева време и велика улагања – закључује Рикашевски.

У поређењу са Пољском производња јабука у Србији је скромна али ово воће је пети извозни производ српског аграра. Годишња производња је око 390.000 тона, а више од 50 одсто укупног извоза одлази на руско тржиште. Значајне количине се и увозе. Баш Пољацима смо прошле године направили одличан посао јер је увоз из те земље скочио са 17.000 тона у 2015. на чак 46.000 тона. Тако смо им, потврђују, постали један од десет највећих купаца и свакако један од ретких који имају несметан пробој ка руском тржишту.

Ако постоји воћна врста у Србији, која је имала највећи напредак у технологији производње, онда је то – јабука, каже професор Зоран Кесеровић, члан одбора за село САНУ. Сматра да су шансе у овом сектору велике јер смо постали препознатљиви на европском тржишту. Цена наше јабуке једна је од тренутно највиших у Европи.

Фрушка Гора је, истиче, постала можда већ и четврта регија по производњи јабуке у европским размерама. Пре десетак година наш извоз био је 35 милиона долара, а у 2016. порастао је на око 120 милиона.

– За разлику од Пољака наша структура сортимента је боља, слична као у ЕУ али и прилагођена руском тржишту. Њихова грешка је што су ишли на једну доминантну сорту – ајдаред, нису се припремали за друга тржишта – каже Кесеровић. (Politika)