Orban: Centralna Evropa će odbiti dolazak migranata

Mađarski premijer Viktor Orban ne želi da čeka „mapu puta” dogovorenu na samitu EU u Bratislavi, pogotovo ne uoči referenduma koji će se održati u nedelju povodom stava građana o prijemu migranata, pa je najavio da će „odbrambeni i prkosan savez između lidera centralnoevropskih država, uprkos svemu, braniti svoje zemlje”.

Kako je preneto na sajtu premijera, on je u nedelju u intervjuu mađarskom radiju „Košut” rekao da su lideri srednjoevropskih zemalja osnovali savez za „odbranu svojih država i svog načina života”, i da su „odlučni da ne upadnu u zamku nekoliko drugih evropskih zemalja, koje se možda neće ni prepoznati za nekoliko godina”.

Samit EU bez Velike Britanije koji je nedavno održan u Bratislavi nije ponudio nikakvo konkretno rešenje povodom migrantske krize, a mađarski premijer nije jedini koji je bio nezadovoljan. Pored lidera država „Višegradske četvorke”, koje od početka migrantske krize zastupaju čvrst stav da neće pristati na ideju da se u Briselu određuje koliko će koja članica unije primiti migranata, svoje nezadovoljstvo rezultatima samita demonstrativno je iskazao i italijanski premijer Mateo Renci, odbivši da prisustvuje zajedničkoj konferenciji za medije sa Angelom Merkel i Fransoa Olandom posle samita.

Pored podele povodom migranata, ni predlog o značajnijem integrisanju oružanih snaga članica EU nije naišao na jednoglasnu podršku, jer su prema toj ideji skeptične istočnoevropske zemlje koje ne žele da izgube podršku NATO-a zarad neke buduće evropske armije. Kako god, Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska su odlučile ne samo da brane svoje granice od neželjenih izbeglica nego su spremne i da brane vlastitu nacionalnu politiku, jer, kako je Orban rekao, EU nije u stanju da napusti samodestruktivnu i naivnu migracionu politiku.

Briselski portal „Euobzerver” preneo je podatke iz istraživanja javnog mnjenja mađarske agencije „Pablik instituta” prema kome danas 63 odsto ispitanika ne misli da je dužnost pomoći izbeglicama koje traže azil, dok je prošle godine skoro isto toliko (64 odsto) bilo onih koji su smatrali da je obaveza pomoći. Čak je i broj onih koji smatraju da se prema izbeglicama treba ponašati humanije sa 52 odsto iz prošle godine pao na 44 odsto. Briselski portal je zamerio Budimpešti što je tokom referendumske kampanje bilo malo suštinske javne debate o ovom pitanju i konstatovao da je slaba i podeljena opozicija nespremna za jači otpor, a da čak najveća opoziciona stranka u mađarskom parlamentu, socijalisti, podržava vladajući Fides „u ratu protiv kvota EU”.

Mađarski premijer je u ovom intervjuu pokazao i još mnogo dublje neslaganje sa zapadnim članicama EU, rekavši da se nešto novo dogodilo u poslednjih nekoliko nedelja. „Ljudi u Evropi su sada podigli glave, a mnogi se usuđuju i da govore. Tokom 40 godina komunizma uzimali smo zdravo za gotovo da je moguće govoriti sasvim iskreno samo u zemljama zapadno od nas”, rekao je Orban i dodao da danas „kada neko zapadno od nas počne da govori o migrantskoj krizi, onda, interesantno, oni prvo desetak puta razmisle šta će da kažu a šta ne”. Orban je primetio da na Zapadu postoje i „mehanizmi filtriranja” na oficijelnim i mnogo popularnijim javnim skupovima.

Objašnjavajući ovakav svoj stav, mađarski premijer je rekao da su ljudi na Zapadu navikli da veruju svojim liderima da će da reše probleme „čak i kad njihove odluke deluju čudno”. „Ljudi sada govore da problemi postoje, a da rešenja nisu dobra. Problemi su sve veći i zahvatili su njihove privatne živote, jer je javna sigurnost ugrožena. Elite ne mogu držati oči i uši zatvorene pred pitanjima od osnovne važnosti”, ocenio je Orban. Zapadni Evropljani, naglasio je mađarski premijer, sada shvataju da smeju da kažu šta misle i da političari ne mogu više sebi da priušte da zanemaruju njihovo mišljenje. Govoreći o tome da je Mađarska prva počela da postavlja ogradu na svojoj granici, on je rekao da se sada pokazalo da su Mađari bili u pravu, da su se oni koji su „napadali” Mađarsku prethodne godine zapravo plašili njenog „načina razmišljanja”, ali da je sada jasno da je taj način mišljenja bio opravdan.

Međutim, pojedine zapadnoevropske članice EU su zgrožene Orbanovom retorikom, a luksemburški šef diplomatije je uoči samita u Briselu predložio da bi Mađarsku, barem privremeno, trebalo isključiti iz EU zbog nepoštovanja ljudskih prava. Pored toga što je migrante nazivao „otrovom za Evropu”, Orban je nedavno predložio da bi ilegalne izbeglice trebalo deportovati na ostrva ili na severnoafričku obalu i u Libiji napraviti „ogroman izbeglički grad”. „Moramo da napravimo velike kampove za izbeglice izvan EU, kojima se oružjem garantovala bezbednost, a ceo projekat bi finansirala EU”, rekao je Orban posle samita u Briselu i naglasio da svako ko je došao ilegalno u Evropu, sada treba da bude deportovan u takva naselja i odatle može da podnese zahtev za azil.

On je Libiju i Egipat označio kao važne evropske partnere, naglasivši da EU treba da uspostavi novu politiku prema Libiji. Predlogom da se migranti smeste u tu razorenu zemlju i da EU finansira njihov smeštaj, Orban je zapravo izneo nameru da se Libija, koju je NATO bombardovao 2011, kada je ubijen i njen lider Muamer Gadafi, izvuče iz kandži džihadista i nove vazdušne intervencije. „Libija je oblast koja može da se koristi za isplovljavanje za Evropu, jer nijedna država ne postoji tamo”, objasnio je Orban.

Što se tiče „linije odbrane” od migranata, Orban ne veruje mnogo u dogovor EU sa Turskom i najavljuje mogući novi veliki jesenji talas, ne samo iz Turske nego i iz severne Afrike. Posle samita u Bratislavi on je govorio o četiri varijante „odbrane”, ali mu se najmanje dopao predlog Austrije da se gradi zid na austrijsko-mađarskoj granici. Prva „linija odbrane” je mogućnost zadržavanja izbeglica na grčko-makedonskoj granici, druga na srpsko-makedonskoj, a treća na srpsko-mađarskoj granici. (Politika)