NAŠ JERUSALIM

Jerusalim je glavni grad jevrejskog naroda zauvek. Čak i u najmračnijim vremenima kada je Hram izgoreo u plamenu, a Rimljani promenili ime grada u Aelia Capitolina, jevrejski narod je nastavio da sanja o Hramovnoj gori iz daljine, iz očajničkog izgnanstva. Kako je tadašnji premijer Menahem Begin jednom rekao, Jerusalim je glavni grad jevrejskog naroda po pravu, a ne po moći. Pa, sigurno je da nije po moći.

Izraelski padobranci koju su prošli kroz Lavovsku kapiju u Šestodnevnom ratu, 1897 godina nakon rušenja Hrama, nisu krenuli ka Hramovnoj gori prečicom za pešake, koja je zabranjena po jevrejskog tradiciji. Došli su sa molitvom „Vrati u milosti Jerusalim grad“ na usnama, a u srcima sa željom da se ostvari sudbina grada kao „Jerusalima od zlata,“ o čemu se govori u pesmi Naomi Šemer koja se pojavila mesec dana pre toga. To je aksiom.

Šestodnevni rat je promenio strašnu nepravdu: arapsko proterivanje Jevreja iz Starog grada 1948. Međutim, u Izraelu je došlo do političke kontroverzije, te nije bilo čudo što je nacionalna verska frakcija vlade strahovala od oslobođenja Jerusalima više od ičega drugog.

Usred instinktivnih povika pobede na Zapadnom zidu, tadašnji ministar odbrane Moše Dajan doneo je izuzetno mudru odluku. Postupajući po savetu vojnog advokata generala Meira Šamgara, naredio je uklanjanje plavo-bele zastave sa Hramovne gore, koja je bila trn u oku svakog muslimana, te je naredio da Jordanski vakuf i dalje nadgleda sveto mesto pod izraelskom policijom. Takođe, uprkos mišljenju mnogih ljudi, uklonio je barijere i bodljikave žice koje su presecale grad, te ga ujedinio, što je bio glavni cilj.

Danas postoje oni koji kritikuju ovu odluku, ali u praksi, Dajan je bio taj koji je omogućio stvaranje stvarnosti koja odvaja stav sveta prema Jerusalimu od njegovog položaja prema bilo kojoj drugoj oblasti u Judeji i Samariji.

Pitanje Jerusalima je najsloženije od svih i kao takvo treba da se reši. Međutim, Dajanova odluka je dozvolila da grad održi svoju jedinstvenu tapiseriju života u proteklih 48 godina.

Ove godine se Izrael suočava sa jedinstvenim političkim izazovima, dovoljno je slušati glasove onih koji dolaze iz SAD-a, Evrope i Vatikana kako bi se ovo shvatilo. Pitanje Jerusalima je možda najteže u šipražju izraelsko-palestinskog sukoba.

Ipak, možda je moguće naći privremeno rešenje koje bi skinulo težak teret sa izraelskih ramena, u obliku kompromisa izraelskog nadgledanja svetih mesta zajedno sa predstavnicima arapskog sveta (ne nužno Palestine) i UN-a.

Ne kako bismo dozvolili da nam grad isklizne iz ruku, nego suprotno, kako bi većina ostala u rukama Izraela.

(Dan Margalit/Israel Today) (isra-news)