Lekari savetovali Beograđane na Adi Ciganliji: Hepatitis možete dobiti i kod manikira!

Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv hepatitisa u subotu su kod Kamenog grada na Adi Ciganliji, građani mogli da se konsultuju sa lekarima i dobiju besplatne vaučere za testiranje krvi na hepatitis C.

Mnogi ne znaju da se hepatitis može dobiti čak i u kozmetičkom salonu.

– Postupak dezinfekcije i sterilizacije instrumenata u kozmetičkim salonima prepušten je savesti salona. Neadekvatnom higijenom u ovim uslužnim objektima klijenti mogu dobiti gljivične infekcije pa čak i teška zarazna oboljenja poput hepatitisa B, C i HIV-a. Dovoljno je da imate samo malo oštećenje na koži i da pribor nije sterilisan, a problem koji može nastati nije naivan – kaže Milica Ignjatović, strukovni estetičar – kožmetičar.

Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od hroničnih i virusnih hepatitisa „Hronos“ upozorava da je oko pola miliona ljudi u Srbiji zaraženo virusom C i B.

– Važno je da građani shvate šta je hepatis, da razumeju kakva je to bolest i kako se zastititi. Pretpostavlja se da je u Srbiji virusom C i B zaraženo oko pola miliona ljudi, što govori u prilog koliko je situacija ozbiljna – kaže Ivana Dragojević.
Postoji pet virusa koje imaju afinitet prema jetri – virus hepatitisa A, B, C, D i E.
– Virus A i E prenosi se putem prljavih ruku, hrane i vode i to je jedna dobroćudna bolest koja dođe i prođe bez posledica, dok ono što ostavlja posledice je virus hepatitisa B, C i D. U Srbiji postoji D virus, ali je dosta redak, tako da kada govorimo o hepatitis u Srbji, govorimo na virus B i C – kaže infektolog Dragan Delić i dodaje da u Srbiji oko dva odsto stanovništva ima hroničnu hepatitis B virusnu infekciju a hepatitis C oko jedan odsto.
Doktor ističe da je problem sa virusom B i C taj što početna infekcija prolazi bez znakova bolesti.
– Bolesnik prelezi akutni virusni hepatitis B, dakle početnu fazu hepatitisa a da ne zna da ga je preležao. To se dešava kod 60 odsto inficiranih hepatitisom B a kod hepatitis C u 80 odsto slučajeva – kaže doktor Delić.

Hepatitis B i C se dobijaju na tri načina: putem krvi (kod stomatoloških i hirurških intervencija, prilikom stavljanja prisinga, tetovaža, odlaska kod pedikira i manikira) i na ovaj način se najčešće dobija hepatitis C; seksualnim putem (virus hepatitis B se dominantno dobija seksualnim putem) i vertikalnim putem sa majke na dete.
– Kod hepatitisa B od pet do 10 posto bolesnika ne preleži početni virusni hepatitis i virus prelazi u hroničnu formu gde postoji velika verovatnoća da dođe do ciroze jetre, a kasnije i do kancera. Kod virusa C taj procenat je znatno veći od 50 do 80 posto – kaže Delić i dodaje da je problem što bolest najčešće prolazi bez simptoma.
Svega 30 odsto bolesnika sa hroničnim zapaljenjem u jetri imaju neke simptome, koji ih ne upućuje kod lekara, poput lakog zamaranja, slabijeg apetita i mučnina.
– Zbog ovakvih simptoma retko ko se obraća lekaru, tako da se hronična infekcija najčešće otriva slučajno, kada osoba dobrovoljno daje krv ili u toku rutinskih ispitivanja – priča infektolog Dragan Delić.
Delić kaže da je prvi signal da postoji hronični hepatitis kada lekar i bolesnik uvide da su transeminaze (enzimi jetre) povišeni.

– U 20 odsto slučajeva bolesnici sa hepatitisom C u narednih u proseku 20 godina dobiju cirozu jetre a kasnije i tumor jetre. Kod hroničnog hepatitisa B oko 30 odsto bolesnika razvija cirozu jetre posle 10, 15 i 20 godina, a zatim i tumor jetre – priča Delić i dodaje da je tumor jetre dobijen hepatitisom C i B jedan od 10 najčešćih tumora.
Doktor Delić napominje značaj ranog otkrivanja virusa hepatitis B i C.
– U početnoj fazi virusa lekovima se može sprečiti nastanak hronične faze bolesti. Rano otkrivanje sprečava nastanak ciroze jetre a kasnije i kancera – zaključuje Delić.
Terapija hepatitisa B i C u zavisnosti od genotipa virusa traje od 24 do 48 nedelja.