Oni koji raspolažu viškom novca obično početkom godine razmatraju opcije mogućeg ulaganja u neke od primamljivijih oblika kapitala.

I obično se ulagači rukovode pravilom da ne drže sva jaja u jednoj korpi, nego da razuđeno investiraju i, radi smanjenja rizika, šire portfolio ličnog ili porodičnog imetka.

Ali, bez obzira na izbor, uvek se i isključivo gleda potencijalni prinos koji se može dobiti od uloženog novca (čije je držanje na bankarskom računu najneisplativiji oblik raspolaganja viškom novčanog kapitala).

Kao povod za razmišljanje ulagačima gde da investiraju višak novca mogla bi, kad bi za to postojali uslovi, da posluži nedavna izjava srpskog ministra finansija.

Za one koji ne prate baš pomno korporativne vesti, ministar je istog dana kad je državna kompanija Er Srbija saopštila operativne rezultate za 2023. godinu, izjavio da nacionalni avioprevoznik obara rekorde i postiže fantastične rezultate.

Da se kojim slučajem Er Srbija listira na jednoj od berzi (Beogradskoj, Londonskoj, Frankfurtskoj, Varšavskoj), mnogi bi ulagači stavili prst na čelo, uzeli digitron u ruke i potrčali da investiraju u akcije (deonice) te kompanije.

Verovatno je da bi se mogući ulagači pre odluke potrudili da provere ministrovu egzaltaciju. A potvrda stoji na sajtu kompanije u saopštenju od 14. januara u kome piše da je Er Srbija u 2023. godini prevezla 4,19 miliona putnika (53 odsto više nego 2022. godine), da avioni lete na 23 nove destinacije, da su uspostavljeni direktni letovi do Čikaga (druge prekookeanske destinacije u Severnoj Americi), da postoji 87 ruta do 34 zemlje na četiri kontinenta, da je 44 odsto letova više realizovano u odnosu na prethodnu godinu i da su uvedene nove uniforme posle 10 godina.

”Er Srbija nastavlja da obara rekorde i da postiže fantastične rezultate! Pre deset godina, imali smo JAT koji je bio na rubu bankrota. Danas, deceniju kasnije, srpska nacionalna avio kompanija živi viziju koju smo tada tek sanjali”, izjavio je ministar, ponavljajući brojke iz saopštenja da bi na kraju uskliknuo: ”Rast leta ove kompanije ka rekordima rezultat je decenije rada na rastu ugleda, mogućnosti, tržišta, kompanije koja je postala svetska. Nastavite da letite visoko. Čestitam“.

Sad je vreme da se vratimo u realnost.

Er Srbija je državna kompanija i ne listira se ni na jednoj (lokalnoj, regionalnoj, evropskoj, svetskoj) berzi.

Kapital za poslovanje i razvoj pribavlja od države (kao vlasnika), ali izgleda da to nije dovoljno, sigurno i održivo pa posle propasti strateškog partnerstva sa Etihadom pokušava da pronađe novog strateškog partnera (što, čini se, ne ide lako).

Berza bi, dakle, mogla biti jedna od opcija. Ali…

Ako bi se pošlo od pretpostavke da se Er Srbija listira na nekoj od berzi (Beogradskoj, Londonskoj, Frankfurtskoj… što nažalost nije slučaj) i da njene akcije investitori (pojedinci, investicioni i penzioni fondovi) mogu da kupe, da li bi ih neko kupio samo na osnovu ministrove egzaltirane objave?

Ne bi. Zašto?

U toj izjavi suviše je malo relevantnih parametara za investiranje.

Ministrova egzaltacija više je falsifikovani umetnički dojam nego konkretan ekonomski pokazatelj.

Berza ne uvažava tu vrstu populističke egzaltacije, nego traži egzaktne podatke na osnovu kojih investitori odlučuju da li će dobrovoljno (ne pod bilo čijom prisilom) kupiti akcije te kompanije.

Berzanski investitori ne odlučuju da kupe akcije neke kompanije na osnovu ”majke mi” ili ”časna reč” bilo kog pojedinca (bio on ministar, šef komunističke partije ili stanar Bele kuće).

Predstavnici vlasnika Er Srbije učestali su običaj da nacionalnog avioprevoznika titulišu kao regionalnog lidera (sa ”svetskim pedigreom”).

Nije teško biti takav “lider” jer u regionu (BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija) i nema ozbiljne konkurencije.

Kad srpski političari već tako misle o domaćoj aviokompaniji, onda bi moglo da se, za potrebe ovog teksta, napravi poređenje s kompanijom koja je zaista svetski lider.

Na primer, s irskom kompanijom Rajaner. Sledeći (populističku) logiku srpskih državnih činovnika moglo bi se reći da je Er Srbija neka vrsta ”balkanskog Rajanera”.

Pa da vidimo.

Kompanija Rajaner listirana je na NJujorškoj berzi (RYAAY, Nasdaq) i Euronext Dublin gde prikuplja kapital za razvoj poslovanja, nabavku aviona (već kupila 150 novih Boeing 737-10 i preuzela opcije za još 150, ugovor vredan 40 milijardi dolara po kataloškim cenama) i širenje destinacija.

Za sada to radi uspešno pa investitori rado kupuju njene akcije i od toga imaju pristojnu zaradu.

Zašto kupci akcija veruju u Rajaner?

Jer, za početak, imaju na raspolaganju egzaktne podatke koje kasnije ukrštaju s očekivanjima relevantnih berzanskih analitičara.

Evo kako izgleda ”berzanski bukvar” Rajanera: u 2023. godini ostvario je prihode od 12,7 milijardi evra (9,3 milijarde u 2022.), popunjenost putničke kabine bila je 94 odsto (89 odsto u 2022.), prevezao je 179 miliona putnika (153 miliona u 2022.), ostvario je prihod po putniku od 71,2 evra (60,5 evra u 2022.), imao je trošak po sedištu 25,5 evra (22,8 evra u 2022.) i napravio je skoro duplo veći operativni profit (2,3 milijarde evra u odnosi na 1,2 milijarde u 2022.).

Tek posle ovih brojki sledi ekspertska analiza za potencijalne investitore: za razliku od konkurencije koja se suočava sa smanjenim kapacitetima i dvocifreno većim troškovima, Rajaner je značajno povećao kapacitet, prodao je više letova nego ikada, cene karata podigao je 30 odsto, imao je ”staromodno” povećanje prihoda i rigoroznu kontrolu troškova zadržavajući ih na skoro istom nivou a dodatni prihod stvorio je 73 odsto veći profit po sedištu.

Berzanski brokeri smatraju da je pred Rajanerom nekoliko fantastičnih godina zahvaljujući ograničenoj ponudi u Evropi i manjim investicijama u nove avione.

Oni veruju da trenutna tržišna cena akcija (124,64 dolara na jutarnjem otvaranju NJujorške berze 18. januara) još ne odražava puni potencijal i perspektivnu budućnost koja očekuje Rajaner.

E, zbog tog očekivanja investitori na berzi kupuju akcije Rajanera.

Treba li posle ovih podataka i analiza da se oglašava irski ministar finansija? I da Rajaner spominje nove uniforme?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.