Zamislite da ste novinar i jednog dana pozovete predsednika države da vam prokomentariše neki događaj, recimo – oslobađajuću presudu Miroslavu Miškoviću – a predsednik države se izdere na vas biranim rečima: „Evo vam tajkuni, neka vam vode državu i neka pokradu sve što je u međuvremenu stvoreno!“

– Ali, predsedniče, ja sam iz Novosti! Ništa nisam kriv! – mora da mu je pre neki dan rekao novinar Večernjih novosti, u trenutku kad je predsednika pozvao za ekskluzivnu izjavu, koja je, doduše, više ličila na ekskluzivno urlanje sa elementima ekskluzivnog nervnog sloma.

I to je u Novostima preneto kao – “predsednik je ekskluzivno izjavio za Novosti” – mada je trebalo da piše – predsednik se ekskluzivno izdrao za Novosti: “Evo vam tajkuni, neka vam vode državu i neka pokradu sve što je u međuvremenu stvoreno!”

Dakle, vest je trebalo da glasi: “Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je, povodom odluke Apelacionog suda da ukine presudu Miroslavu Miškoviću, ekskluzivno popizdeo za Novosti, rekavši našem novinaru: Evo vam tajkuni, neka vam vode državu i neka pokradu sve što je u međuvremenu stvoreno!”

Situacija je bila slična ko ono kad vam crkne bojler, a vi pozovete izabranog vodoinstalatera da mu svečano saopštite: “Majstore, ti si mi juče popravljao bojler, ali on i dalje curi! I to više nego pre popravke!”

A izabrani vodoinastalater dovati papagajke, zafrljači ih u vašem pravcu, i besno uzvikne: “Evo vam papagajke, pa popravljajte sami, mamicu vam nezahvalnu!”

– Ali majstore, ja nisam vodoinstalater! Kako bih vam rekao, stvar je možda malko komplikovana: vi ste vodoinstalater, a ja vas plaćam da mi popravite bojler“

– Ma evo vam, bre, papagajke, pa popravljajte sami, nek vam curi voda i neka pokvarite sve što sam ja već u međuvremenu opravljao!

– Ali, majstore, vi niste dobro opravljali, tu nije moja krivica…

– Ma nemoj! Ti ćeš mi kažeš, ja sam, bre, vodoinstalater 30 godina!

– Ali, majstore, svi ostali majstori su dobro obavili svoj posao, sem vas! Čak je i bravar bio bolji!

– Ma nemoj! Evo vam onda moleri, keramičari, električari, automehaničari, bravari i stolari, neka vam vode državu i neka pokradu sve što je u međuvremenu stvoreno! – kaže vam na kraju izabrani vodoinstalater, ljut na vas što vam je totalno pokvario bojler koji vam je i ovako i onako bio pokvaren.

U zemljama gde je vlast podeljena na zakonodavnu, sudsku i izvršnu postoji nepisano pravilo da predsednik države, kad ga pozovete da vam komentariše presudu kakvog suda, rutinski izjavi: „Ne komentarišem sudske presude“.

U državama gde je vlast podeljena na Aleksandrovu, Alekovu i Acinu, postoji nepisano pravilo da se predsednik rutinski izdere, kad ga pozovete da vam komentariše presudu kakvog suda: „Evo vam tajkuni, neka vam vode državu i neka pokradu sve što je u međuvremenu stvoreno!“

Tako da posle oslobađajuće presude Miškoviću, Srbiju, prema viziji predsednika, čeka serija vesti iz žanra crne hronike, podžanr sitne krađe.

– Ukraden ministar Vulin, čovek koji je u međuvremenu stvoren! Ukradena već ukradena lična karta Andreja Vučića, čoveka koji je u međuvremenu stvoren! Ukraden Bata Gašić, čovek koji je u međuvremenu stvoren! Ukraden Informer, časopis za paranormalne pojave koji je u međuvremenu stvoren! Ukraden doktor Nebojša Stefanović, čovek koji je u međuvremenu stvoren! Ma šta stvoren, čak je u međuvremenu i doktorirao! – tako da će, malo po malo, biti pokradeno sve što je u međuvremenu stvoreno, zbog čega će naša zemlja garantovano u međuvremenu pretrpeti nemerljivu štetu.

U Srbiji postoji jasna podela vlasti – Vučić može da hapsi, ali još ne može da sudi, valjda nije položio pravosudni ispit. Međutim, Vučićeva vreme, takozvano Vučićevo međuvreme, jeste epoha poznatija kao: „Nisam ginekolog, al’ mogu da pogledam!“

Pa u slučaju ubistva u Borči predsednik nastupa pod geslom: „Nisam forenzičar, al’ mogu da pogledam!“, u slučaju ulaska Zvezde u Ligu Evrope predsednik nastupa pod geslom: „Nisam centarfor, al’ mogu da pogledam“, dok u slučaju Mišković predsednik nastupa pod geslom: „Nisam Apelacioni sud, al’ mogu da apelujem“.

Postoji jedna teorija koja kaže da i nad popom ima pop, jerbo je crkva tako ustrojena da čak i kad nikoga ne vidite iznad popa, čini vam se da ima tu nešto.

Srbija je, pak, ustrojena tako da čak i kada nad Apelacionom sudom ne vidite nikoga, čini vam se da ima tu neki Apelacioni sud.

A i da vam se ne čini, taj neki će vam se sam javiti.