Darko Tanasković: Turska vodi politiku neoosmanizma

Odnosi Turske i Srbije, koji se u ekonomskoj sferi ubrzano razvijaju, na političkom planu su i dalje taoci neoosmanističkih ambicija Ankare, kaže za „Blic“ poznati islamolog.

Darko Tanasković: Turska hoće da bude dominantna sila u regionu

Islamolog Darko Tanasković, autor knjige “Veliki povratak Turske?” koja je odnedavno u prodaji, u razgovoru za “Blic” naglašava da Turska pokušava da se osloncem na balkanske muslimanske zajednice što čvršće ukotvi kao dominantna regionalna sila.
– U novije vreme to se uglavnom nastoji realizovati diskretnije, sredstvima „meke moći“, a ne politički nametljivo, kao pre nekoliko godina.
Kako biste ocenili spoljnu politiku Turske?
– Od početka devedesetih godina prošlog veka, posle prestanka hladnog rata i ukidanja bipolarne podele sveta, počevši s ekonomski liberalističkim i idejno islamističkim otvaranjem predsednika Turguta Ozala, turska spoljna politika postaje sve izrazitije neoosmanistička, s osnovnom idejom da se u novim uslovima i savremenim sredstvima iskoristi izmenjena međunarodna konjunktura i obnovi dominantni uticaj Turske na prostorima koji su nekad pripadali Osmanskom carstvu.

Dolaskom na vlast Erdoganove AK partije neoosmanističko usmerenje turske spoljne politike primetno ojačava, a Ahmet Davutoglu, univerzitetski profesor međunarodnih odnosa, svojevremeno Erdoganov spoljnopolitički savetnik, svojom studijom „Strategijska dubina“ (2001) prvi teorijski zaokružuje neoosmanističku doktrinu, da bi, kao ministar inostranih poslova, od 2009. godine počeo sistematično i dosledno da je sprovodi u praksi.
Kad kažete da je “pragmatizam stub turske spoljne politike”, na šta konkretno mislite?
– Pragmatizam turske spoljne politike ogleda se u tome što je ona, nikada ne gubeći iz vida svoj strategijski neoosmanistički cilj, kadra da se prilagođava promenljivim međunarodnim okolnostima i da se u svakom trenutku koristi komparativnim prednostima kojima raspolaže. (Blic)