ЦРНА ГОРА: Суђење за покушај државног удара уживо на телевизији, почетак 19.јула
Председница Врховног суда Црне Горе је навела да је ова одлука донета због постојања великог интереса јавности за овај случај пошто се кривични поступак води због догађаја који је био напад на најважније друштвене вредности, уставно уређење и безбедност државе.
Она додаје да се тиме уважава принцип права на правично суђење и гаранцију јавности судских поступака, као и нужност обавештавања јавности о кривичним поступцима и потреба медијског извештавања о раду судова.
Оптужницом Специјалног државног тужилаштва обухваћена су двојица руских држављана, Едуард Шишмаков и Владимир Попов, српски држављани Милош Јовановић, Немања Ристић, Предраг Богићевић, Братислав Дикић, Кристина Христић, Бранка Милић, Милан Душић, Драган Максић, Србољуб Ђордевић, тројица црногорских држављана, лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић, као и Михаило Чаденовић, званични возач ДФ-а.
Према оптужници тужилаштва, 16. октобра 2016. године у Црној Гори је спречен државни удар. Тужилац Миливоје Катнић тврди да је у ноћи одржавања парламентарних избора било планирано да дође до упада у Скупштину, као и да се ухапси и ликвидира бивши премијер Мило Ђукановић.
Тужилаштво верује да су лидери ДФ-а Андрија Мандић и Милан Кнежевић постали чланови групе коју су на територији Црне Горе, Србије и Русије оформили двојица руских агената Едуард Широков (Шишмаков) и Владимир Попов с циљем да насилно сруше власт.
У наредби за проширење истраге наводи се да је Андрија Мандић имао значајну улогу у деловању криминалне групе. Он је, према оптужници, врбовао особе које су биле спремне да учествују у припремању и извршењу масовних демонстрације и насилно заузимање зграде Скупштине Црне Горе.
Додаје се да је једно од задужења било и да организује протестне митинге испред Скупштине који ће бити коришћени ради реализације криминалног плана и насилног уласка у Скупштину.
Осумњичени Милан Кнежевић је према наводима тужилаштва био задужен за комуникацију између чланова организације и преношење порука.
Специјално тужилаштво тражило је од колега из Србије изручење двојице српских држављана Немање Ристића и Предрага Богићевића, за које се сумња да је требало да доведу групе које би биле спремне да испред зграде Скупштине изазову хаос. Србија је одбила да изручи двојицу својих држављана.
Мирко Велимировић, за кога Тужилаштво каже да је кључни човек за разоткривање операције, у међувремену је условно осуђен, док је Александру Синђелићу додељен статус сведока сарадника.
Споразуме са Тужилаштвом потписали су Никола Ђурић, Синиша Ћетковић, Александар Чуровић, Дејан Станојевић и Ивица Матић. Они су пристали да проведу по пет месеци у затвору.
Српски држављани Александар Алексић, Милош Аћимовић и Перица Андрић 17. фебруара су у судници Вишег суда признали да су били део криминалне организације. Према њиховим исказима, план је био да насилно уђу у зграду Скупштине и чекају даља наређења уколико Демократски фронт изгуби на парламентарним изборима.