Na Kipru, sa grančice premazane lepkom visi nemoćna, uhvaćena ptica. Kako da sprečimo pokolj ptica pevačica tokom njihove seobe preko Mediterana?

Na ptičjoj pijaci u mediteranskom turističkom mestu Marsa Matruh, u Egiptu, dok gledam u kaveze pretrpane divljim grlicama i prepelicama, jedan od prodavaca, videvši negodovanje na mom licu, sarkastično mi dobacuje na arapskom: „Vama Amerikancima je žao ptica, a nije vam žao da bacate bombe na nečiju zemlju.”

Mogu da mu odgovorim da mi je žao i zbog ptica i zbog bombi, tj. da jedno zlo ne opravdava drugo. Ali shvatam da je prodavac rekao nešto istinito o problemu zaštite prirode u jednom svetu u kome vladaju međuljudski sukobi. Nešto što nije lako negirati. Zatim cmokće prinoseći prste ustima da pokaže kako su ove ptice ukusne za jelo, a ja i dalje namršteno zurim u kaveze.

Za jednog posetioca iz Severne Amerike, gde je lov ptica regulisan strogim propisima i gde samo obesni seoski klinci pucaju u ptice pevačice, situacija na Mediteranu je užasavajuća. U mediteranskim zemljama svake godine se radi hrane, zarade, sporta ili zabave ubije na stotine miliona ptica pevačica i drugih, krupnijih selica. Ubija se sve bez razlike, što može da ima katastrofalne posledice po vrste koje su inače ugrožene zbog toga što su njihova gnezdilišta već razorena ili narušena ljudskim naseobinama. Na Mediteranu pucaju i u ždralove, rode i krupne ptice grabljivice, za čiju zaštitu se u nekim evropskim zemljama izdvajaju milioni i milioni evra. Ptičje populacije su u celoj Evropi u drastičnom opadanju, a jedan od razloga je i pokolj ptica na Mediteranu.

Najgori od svih su italijanski lovci i lovokradice. Tokom skoro cele godine po šumarcima i ritovima u unutrašnjosti Italije čuje se prasak pušaka i škljocanje zamki za ptice pevačice. Veliki gurmani Francuzi i dalje ilegalno jedu vinogradske strnadice, a na podugačkom spisku ptica na koje je dozvoljen lov u Francuskoj nalaze se i mnoge ugrožene vrste priobalnih ptica. Hvatanje ptica pevačica u zamke i dalje je rasprostranjeno u nekim delovima Španije, a lovci na Malti, frustrirani što nemaju sopstveni ptičji svet, obaraju grabljivice koje ih preleću tokom seobe. Kiprani love grmuše na veliko i jedu ih u ogromnim količinama, uprkos zakonu koji to zabranjuje.

U Evropskoj uniji postoje, barem na papiru, ograničenja u lovu na ptice selice. Javno mnjenje u EU zalaže se za zaštitu ptica, a raznorazne organizacije za zaštitu prirode pomažu lokalnim vlastima u sprovođenju zakona. (Na Siciliji, na primer, koja je ranije bila ozloglašena po lovu na ptice grabljivice, krivolov je skoro iskorenjen, a neki od ranijih lovokradica su čak postali posmatrači ptica.) Avaj, u mediteranskim zemljama koje nisu članice EU situacija se nije popravila. Štaviše, kada sam prošle godine posetio Albaniju i Egipat, otkrio sam da se dramatično pogoršala.

NG Srbija
AUTOR: Džonatan Frenzen
Snimio: Dejvid Gatenfelder