Autokratija koja klizi ka diktaturi

Kada su nedavno lideri nekih opozicionih stranaka najavili da će bojkotovati lokalne izbore u pet opština u Srbiji, taj potez bio je dočekan sa znatnom dozom skepse, pa i ironije. Opozicioni političari su maltene ismejani zbog svog stava da je situacija na lokalnom nivou nepodnošljiva i da vlast sprovodi razne vrste terora nad opozicijom – od fizičkog nasilja, pa do različitih pritisaka. Mnogi su tada navodili kako deo opozicije zapravo traži opravdanje, jer nemaju formirane lokalne odbore u tim sredinama.

– pročitajte još: Zimske pripreme – opozicija na tankom ledu

Ali kako su istovremeno stizali i neki konkretni primeri nasilja vlasti, optika se donekle promenila i videlo se da situacija, naročito u malim sredinama, ugrožava normalan politički život. Nedavno je i Demokratska stranka, koja je inače protiv bojkota izbora, saopštila javnosti da neki njihovi članovi zbog pretnji i pritisaka odustaju da se nađu na izbornoj listi te stranke za lokalne odbornike. Zato i sociolog Đokica Jovanović za DW ističe kako to „nikako nije nešto što bi trebalo da bude predmet sprdnje. Na stranu da li neko negde ima organizovanu stranačku infrastrukturu, ali krunska činjenica jeste da se vrši nasilje. A tamo gde ima nasilja, tamo nema parlamentarizma. Ne radi se tu samo o teroru, već i o pritiscima koji idu iz drugog plana: preti se gubitkom radnog mesta ili radnog mesta deteta ili supruge. Tako da uslovi za izbore ne samo da nisu regularni, nego nisu ni elementarno civilizovani“, upozorava Jovanović.

Pojačan pritisak na lokalu

Bavljenje politikom u Beogradu nije mnogo jednostavnije, ali je ipak nešto lakše biti opozicionar u glavnom gradu gde vas daleko veća doza anonimnosti i jača svetla medijskih reflektora na neki način štite od šikaniranja vlasti. Činjenica je da u Srbiji na lokalu nikada nije bilo ovako, ocenjuje za DW i Jasmina Lukač, urednica političke rubrike lista Danas. „Tamo se ljudi poznaju licem u lice, tamo svako zna sve o svakom i tamo je neko ko je na opozicionoj listi ili se suprotstavio lokalnom moćniku – koji je moćan jer je vezan za vladajuću stranku u Beogradu – mnogo izloženiji nego neko u velikom gradu. To možda i nije novost da se dešava samo u vreme Vučića, ali moramo da konstatujemo da je u vreme njegove vlasti to zaista postalo intenzivnije i samo se dalje pojačava.“

– pročitajte još: Da li sledi priča o rekonstrukciji vlade?

Ukoliko se vlast u tom smislu optuži za diktaturu odmah se pojave analitičari, među kojima ima i onih koji nisu previše naklonjeni Aleksandru Vučiću, a koji tvrde da je to preterivanje. Ili se u međuvremenu pojavljuju i neke nove sintagme koje situaciju u Srbiji opisuju kao „nesavršenu demokratiju“. Da li za to što se dešava na političkoj sceni Srbije moramo da tražimo neke nove reči kako se vlast ne bi uvredila? „Naravno da ne moramo“, kaže Đokica Jovanović, „jer se jednostavno radi o autokratiji. Diktatura podrazumeva sveukupnu kontrolu svih aspekata društvenog života. To se još uvek ne dešava“ – i tu sada Jovanović navodi jedno veliko ALI – „svaka autokratija teži da postane diktatura. Nema autokratije koja želi da postane demokratija. Zato stvar nije nimalo naivna i trebalo bi se pribojati da ćemo, ukoliko se društvene snage tome ne suprotstave, lagano kliziti u diktaturu.“….

(dw.de)