Trgovci duguju dobavljačima više nego građani bankama

Trgovci na veliko i malo prošle godine ostali su dužni dobavljačima oko 6,4 milijarde evra. Količina novca koja je na taj način zarobljena, i sve ozbiljnije preti da uguši i to malo zdravih preduzeća, jednaka je petini BDP-a Srbije, odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana.

Neizmirene obaveze trgovaca prema proizvođačima nešto su veće i od ukupnog zaduženju građana Srbije koji, prema poslednjim podacima, bankama duguju oko 6, 2 milijarde evra.

Prema godišnjem finansijskom izveštaju Agencije za privredne registre obaveze iz poslovanja trgovine na veliko i malo bile su oko 777,5 milijardi dinara što je za sedam odsto više nego u 2014. godini.

Kako su objasnili, ova stavka u izveštaju obuhvata najvećim delom obaveze prema dobavljačima, te se slobodno može reći da su ovo isključivo dugovanja prema njima. Reč je o kratkoročnim obavezama trgovinskog sektora nastalim, najvećim delom, iz poslovanja u toku prošle godine.

Ali ko su najveći dužnici među njima za sada može samo da se pretpostavlja. U APR-u su nam rekli da nisu u prilici da ih imenuju niti da iznose pojedinačne podatke.

– Po završetku obrade redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2015. godinu biće objavljeni njihovi pojedinačni izveštaji pa će biti poznato koje kompanije imaju najveće obaveze iz poslovanja u bilansima stanja – kažu u APR-u.

Iako su najveći trgovinski lanci „Delez” i „Merkator S”  demantovali da ikome išta duguju predstavnici APR-a ranije su upozorili da je primećeno da upravo velike trgovinske kuće prednjače u nepoštovanju zakonskih rokova isplate dobavljačima i na taj način, zarobljenim novcem, kreditiraju svoje poslovanje. I istraživanje „Politike” ukazuje da se rokovi isplate od 60 dana poštuju samo na papiru i važe mahom samo za velike distributere bez čije se robe ne može, poput „Koka-Kole” ili distributera mlečnih proizvoda, praška, konditora…

Prema mišljenju ekonomskog analitičara Saše Đogovića najveći deo dugovanja povukli su veći trgovinski lanci, i to ne samo iz sektora prehrane, koji imaju jak ucenjivački potencijal i koji očigledno koriste svoje pozicije. Većina njih posluje i u regionu što ih dodatno ojačava u postavljanju uslova prema proizvođačima koji su u nepovoljnoj poziciji. Zato oni ćute i ponašaju se po principu – daj šta daš, odnosno kad daš.

– Sada već možemo da se zapitamo da li postoji i kartelsko povezivanje tih velikih igrača u smislu pregovaranja sa dobavljačima. Dolazak novih trgovaca možda bi mogao da im pomrsi konce, ali videćemo, možda će se i oni uklopiti u naše prilike – kaže Đogović. Javna je tajna da u praksi trgovci i dobavljači svoje odnose regulišu klasičnim obligacionim odnosima (ugovorima) kojim pored ostalog uređuju i rokove plaćanja robe i koji mogu biti kraći ili duži od onih koje je zakon propisao.

– Nije teško zaključiti na kakve uslove sve pristaju mali proizvođači, koji nemaju mogućnost da svoju robu plasiraju na tržište, kako bi se domogli polica velikih lanaca. Jedino rešenje za njih su bankarske garancije ali takve pregovore sa velikim trgovcima mogu da vode samo finansijski najmoćniji među njima – kaže naš sagovornika koji je želeo da ostane anoniman. Dodaje da zbog toga cveta tržište potraživanja, odnosno prodaje dugova uz određenu nadoknadu.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ne vidi razlog rasta dugovanja trgovine prema dobavljačima u odnosu na 2014. Kako kaže, potrebno je da se uradi ozbiljnija analiza i vidi koje su kompanije napravile toliki dug. Srećna je okolnost, kaže, što se ovakva situacija nije prelila na potrošače budući da su cene ostale stabilne.

– Prethodnih godina su problemi nenaplativih potraživanja bili ukalkulisani u cenu bilo proizvođačku ili prodajnu, pa smo po tom osnovu imali visoku inflaciju. U ovom trenutku inflacija, svakako, nije problem, kao ni slabljenje dinara. Imamo i bankarski sektor koji je visoko likvidan i spreman da podrži privredu. Ne vidim poseban ekonomski razlog za porast dugovanja u tom sektoru – objašnjava Nikolić.

Od aprila 2013. na snazi je Zakon o rokovima plaćanja. Opštine i javna preduzeća obavezni su da plaćaju u roku do 45, a privatne firme do 60 dana. Očekivalo se da će ti propisi bar malo skratiti lanac neplaćanja koji godinama opterećuje nacionalnu ekonomiju. Ali to se nije dogodilo.  Prema podacima NBS koje je „Politika” objavila, od marta 2013. do marta 2015. godine, stalno se povećava broj pravnih lica i preduzetnika čiji su račini zbog dugova bili u blokadi. Do početka primene novih propisa prosečan rok naplate u Srbiji bio je 134 dana. Ovo je pokazala anketa koju je Unija poslodavaca sprovela u 414 preduzeća i kod 104 preduzetnika. (Politika)