Stanodavci od kirije utaje 50 miliona evra
Vlasnici stanova U Srbiji ne omogućavaju podstanarima da se prijave tamo gde žive. Stanodavci u strahu od poreza najčešće uopšte ne zaključuju ugovore o zakupu
PROMENE zakona o prebivalištu i boravištu, koje su prvi put uvele obavezu stanodavca da podstanarima obezbedi prijavu prebivališta na adresi stanovanja, ni za jotu nisu popravili položaj građana bez doma u vlasništvu.
Najčešći razlog što najveći broj podstanara u Srbiji nema čistu prijavu boravka jeste opstrukcija stanodavaca, koji u strahu od plaćanja poreza ne žele sklapanje ugovora o zakupu stana. Bez potpisanog papira stanari ostaju ne samo bez legalne adrese, već i prijave na biro rada, upis deteta u predškolsku ustanovu, parking mesto ispred zgrade i niz drugih povlastica dostupnih samo građanima sa urednim prijavama.
Da ni kazne, koje iznose između 10.000 i 50.000 dinara, nisu uspele da prinude gazde da omekšaju svoj stav potvrđuje i Mirko Mirković iz Udruženja podstanara „Velegrad“.
– Zakon poštuju samo retki veliki stanodavci koji uglavnom izdaju skupe stanove strancima – diplomatama, zaposlenima u stranim firmama ili studentima iz sveta – objašnjava Mirković. – To zahtevaju sami stanari, kojima je legalna adresa potrebna radi naknade troškova stanarine.
Precizni podaci o broju podstanara i stanova koji se izdaju u Srbiji ne postoje. Procenjuje se da ih je u Srbiji oko 300.000, a da samo u Beogradu živi oko 100.000 građana bez sopstvenog krova nad glavom.
Udruženje „Velegrad“ prošle godine upozorilo je Ministarstvo finansija da crno tržište izdavanja stanova u Srbiji državu godišnje košta skoro 50 miliona evra. Izbegavanje plaćanja poreza na kiriju samo je jedan član u lancu nepoštovanja propisa, koje uglavnom puca po leđima najslabije karike – podstanara.
– Država je od 2009. do prošle godine propustila da naplati 233,5 miliona evra – kaže Mirković. – U Srbiji ima 122.530 stanova čiji su vlasnici naveli da ih izdaju. Samo u Beogradu ih je 40.000. Na problem ukazuje i podatak da ih je 137.000 popisanih građana koji su naveli da su svoje stanove ustupili rođacima. To nije ništa drugo nego mimikrija zakupa, od koga štete imaju svi – i država i zakupci.
Protiv nesavesnih zakupaca Poreska uprava se bori, ali samo po prijavama podstanara, koji se na ovaj korak odlučuju tek u slučaju konfklikta. Efekat je zbog toga veoma mali, jer su oni u strahu od gazda izuzetno slabo motivisani da isteruju pravdu. Dodatni problem je i što prijava protiv stanodavca može da se podnese samo na teritoriji opštine gde je prijavljen, zbog čega veliki broj potkazivača diže ruke od pravde. (Novosti)