Vesti Online

Ruski susedi povećavaju izdatke za odbranu

Ukrajinska kriza podstakla je susede Rusije da povećaju svoje izdatke za odbranu. Iako su se globalni izdaci lagano smanjili, brojni totalitarni režimi izdvajaju više za vojsku, stoji u studiji SIPRI.

Russische Panzer auf der Krim

Izdvajanja za vojne troškove na svetskom nivou jedva da su se promenila, ali se ipak menja njihova raspodela, stoji u novom, godišnjem izveštaju o vojnim izdacima u svetu Stokholmskog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI). „Generalno gledano raduje to što je, u najmanju ruku, zabeležen lagani pad širom sveta“, komentariše novu studiju SIPRI ekspert za pitanja naoružanja Jan Grebe iz bonskog Međunarodnog centra za konverziju (Bonn International Center for Conversion – BICC). Grebe, koji je u tom Centru zadužen za indeks globalne militarizacije, kaže da je ipak lagani pad od 0,4 odsto rezultat pre svega mera štednje u američkom budžetu za odbranu, kao i mera štednje brojnih zemalja Evropske unije.

Faktor „Ukrajina“ postaje očigledan

Takođe, u Evropi se mogu uočiti posledice ukrajinske krize, koja uznemirava pre svih ruske susede, kaže glavni autor studije SIPRI, Sam Perlo-Frimen. „Poljska ubrzava modernizaciju svoje odbrane. Baltičke zemlje su još 2014. godine povećale svoje vojne budžete i 2015. godine će to nastaviti“, kaže Perlo-Frimen.

SIPRI se u svojoj studiji poziva za izvore koji su dostupni javnosti, poput budžeta država u kojima su zvanično navedeni i budžeti za vojne svrhe. Zbog toga, kaže Perlo-Frimen, konkretni podaci o 2014. godini još uvek ne dozvoljavaju izvlačenje dalekosežnih zaključaka, ali se trend nastao zbog ukrajinske krize ipak već može prepoznati.

Nasuprot tome, ekspert za naoružanje Jan Grebo upozorava na to da se ne izvlače preuranjeni zaključci. „Razvoj situacije se pre svega ne može posmatrati u direktnoj vezi s ruskom politikom. Bile su to sveopšte mere modernizacije u brojnim zemljama koje su poboljšale stanje u odbrambenim snagama“, kaže Grebe.

Infografik Veränderung der Verteidigungsetats weltweit 2013-2014

Švedska povećala spremnost na odbranu

Mali znakovi ipak upućuju na, u najmanju ruku, povećanu pripravnost. Švedska doduše nije članica NATO, ali je, kako stoji u studiji SIPRI, ipak poslednjih godina kontinuirano jačala saradnju sa Zapadnom vojnom alijansom, kao i da baltičkim i nordijskim zemljama.

Krajem 2014. godine, švedski parlament doneo je odluku o povećanju budžeta za odbranu za ovu godinu, između ostalog i zbog toga da bi mogao bolje da reaguje na eventualno proširenje krize u Ukrajini. „Švedska je uvela promene u dugogodišnju politiku štednje kada je reč o izdvajanjima za odbranu i u određenoj meri povećala vojni budžet“, kaže Perlo-Frimen. On naglašava da nova studija pokazuje da sada, povećanjem vojnih izdataka, na krizu reagiraju samo neposredni susedi Rusije. Druge zemlje NATO i Evropske unije koje su geografski daleko se, nasuprot tome, u osnovi pridržavaju dosadašnjeg kursa štednje. Ipak, kaže Perlo-Frimen: „Kriza u Ukrajini dovela je do toga da su zemlje NATO i članice EU napravile fundamentalno novu procenu bezbednosnog stanja u Evropi. I da su potencijalnu pretnju iz Rusije, naročito za baltičke zemlje, procenile na novi način.“

Rusija gubi resurse

Drugo pitanje jeste da li će Rusija moći da sprovede planiranu modernizaciju svojih snaga bezbednosti, kaže Jan Grebe iz BICC. Uvoz iz Evrope zbog embarga EU nije više moguć, a time ni tehnička obnova vlastite vojne industrije u što je postojala nada. Drugi problem za rusku vojnu industriju je zastarelost postrojenja, kaže Grebe. „U jednom trenutku će doći do gubitka znanja kada mnogi inženjeri odu u penziju, tako da će ruska vojna industrija da dobije masovne probleme u razvoju novih produkata.“

Takođe bi moglo da dođe do toga da Rusiji ponestane novca za ambicioznu modernizaciju snaga bezbednosti, smatra Sam Perlo-Frimen iz SIPRI. Smanjenje cena nafte i gasa, ali i sankcije EU prema Rusiji već su dovele do smanjenja vojnog budžeta Rusije: „Kao posledicu ukrajinske krize, Rusija je najavila da, i pored svih potreba štednje, ne namerava da sprovede kraćenja u budžetu za odbranu, ali je ipak za 2015. već morala da smanji budžet za pet procenata“, kaže ekspert SIPRI.

Infografik Top 20 Länder Militärausgaben im Vergleich zum BIPPrvih 20 zemalja sveta po izdacima za vojsku u poređenju sa BDP

Oružje za naftu

Zapravo ne postoji jasna povezanost između prihoda od nafte i vojnog budžeta. Tako su, prema izveštaju, brojne zemlje koje za vojsku izdvajaju više od četiri odsto svog brutonacionalnog proizvoda, zemlje izvoznici nafte.

„Prvih pet zemalja na listi – Oman, Saudijska Arabija, Južni Sudan, Čad i Libija – spadaju u najveće izvoznike nafte“, kaže Perlo-Frimen, koji vidi dodatni zajednički faktor za ekstremno velike vojne izdatke: „Najveći zajednički imenilac je to da su samo retke od tih zemalja demokratske“, kaže on i dodaje da su od tih 20 zemalja samo tri – Liban, Izrael i Namibija – klasifikovane kao demokratske. To objašnjava i veliki budžet za vojsku: „One ne moraju da opravdavaju za svoje izdatke. One investiraju u jačinu i lojalnost naoružanih trupa kako bi osigurale svoj režim. To su glavni faktori kada je reč o vojnim izdacima autoritarnih režima.“ (dw.de)