Правници предлажу да умањене пензије постану јавни дуг
Неисплаћена пензионерска потраживања треба законски утврдити као „јавни дуг” и претворити у обвезнице које би се исплаћивале у наредном петогодишњем року, уз право наслеђивања и могућност да се продају на тржишту. То је предложено на управо завршеном сусрету правника „Будвански правнички дани”.
Будући да се очекује да више стотина хиљада пензионера поднесе тужбе после укидања Закона о привременом смањењу пензија, овакво решење које је предложено на саветовању правника спречило би непотребно оптерећење судова и поштедело буџет огромних трошкова.
Према речима Ратомира Слијепчевића, секретара Удружења за компаративно право, на овај начин обезбедило би се правично компромисно законско решење.
– Најављена иницијатива да се до краја 2018. године укине Закон о привременом умањењу пензија из 2014. године и да се убудуће исплаћују неумањене пензије, уз одговарајуће процентуално повећање, заслужује пуну подршку. Међутим, у тој ситуацији остаје отворено питање враћања неисплаћеног дела умањених пензија у протеклом четворогодишњем, односно петогодишњем периоду – каже Ратомир Слијепчевић.
Он подсећа да оправданим стављањем ван снаге сада важећег закона настаје потенцијална и најављена намера неколико стотина хиљада оштећених пензионера да затраже судску заштиту својих неисплаћених пензионерских правоснажно утврђених потраживања.
– То би проузроковало огромне буџетске издатке, са дуготрајним и неизвесним судским исходном. Зато такав правосудни епилог треба избећи усвајањем компромисног законског решења које би било правично, уз истовремену заштиту постигнуте макро-буџетске стабилности. Неисплаћена пензионерска потраживања треба законски утврдити као „јавни дуг”. Аналогно законском решењу о такозваној старој девизној штедњи, чија се десетогодишња исплата завршава у јуну ове године, износ неисплаћених потраживања треба претворити у обвезнице које би се сукцесивно исплаћивале у наредном петогодишњем року, уз могућност њихове превремене продаје на финансијском тржишту и уз гарантовано право њиховог наслеђивања – казао је Слијепчевић на саветовању у Будви.
Овај предлог изазвао је велико интересовање и одобравање правника, тим пре што би такво компромисно решење било у складу са чланом 19 Закона о облигационим односима, према којем стране у облигационом односу треба да настоје да своје спорове реше мирним путем, без коришћења судске заштите. На тај начин би се избегло непотребно и нерационално огромно оптерећење судова. У супротном, када се укине временски лимитиран важећи закон о смањењу одређених пензија – отпада и законски основ за задржавање неисплаћених делова пензија.
– У том случају оштећени могу захтевати судску заштиту, на основу института „стицања без основа” односно неоснованог обогаћења из члана 210, 214 и 219 Закона о облигационим односима. То у сваком случају треба избећи. Верујем да и у Влади Србије разматрају одговарајуће реално компромисно решење – каже за „Политику” Ратомир Слијепчевић. (POLITIKA)