Nemci su razborit narod. Oni kupuju u Aldiju (lanac diskonta), paze dobro da za uloženi novac dobiju odgovarajuću protivvrednost, svaki evro „okrenu“ dva puta i novac stavljaju na stranu kako bi se osigurali za nepredviđene događaje i starost. U 2010. godini Nemci su sa strane „parkirali” 15 posto raspoloživih prihoda. Od Nemaca su štedljiviji bili samo Kinezi.

OSIGURANJE ŽIVOTA

Ali to se menja. Nemci sada konzumiraju. U poslednjih 13 godina Društvo za istraživanja konzuma (GfK) iz Nirnberga nije izmerilo tako izraženu želju za potrošnjom. Drugim rečima: opala je sklonost štednji. Sada Nemci žele da

uštede samo devet posto prihoda. To ima veze s porastom osećaja sigurnosti. „Potrošači se u ovom trenutku osećaju itekako sigurnim posebno kad se radi o njihovim radnim mestima“, kaže Rolf Birkl, istraživač GfK-a.

Osećaj sigurnosti

Manje straha za budućnost poboljšava dakle potrošačko raspoloženje. Ali postoji i još jedan razlog zbog kojeg nemački građani trenutno štede tako malo. „Momentalno imamo Evropsku centralnu banku koja sprovodi politiku nulte kamatne stope. To znači da su kamate na štedne uloge minimalne“, objašnjava Jan Filip Veber, makroekonomista iz Saveznog udruženja nemačkih narodnih banaka i Raifajzen banaka (BVR).

Od sepembra 2014. referentna kamatna stopa Evropske centralne banke (ECB) iznosi 0,05% i verojatno će na tom nivou ostati još neko vreme. ECB time želi da pojeftini kredite i podstakne ekonomski rast u evrozoni. Ta računica za sada nije profunkcionisala, jer nema potražnje za kreditima. ECB je samo isprovocirala jagmu na tržištu deonica. A od toga Nemci ne profitiraju: oni ne vole rizik i od deonica beže kao đavo od tamjana. Samo šest posto nemačkih građana u svom portfelju ima deonice, iako se pokazalo da je to najisplativije ulaganje, kaže Rolf Birkl.

Umesto u deonice Nemci radije investiraju u nameštaj ili novi auto. “Povećanje konzuma u Nemačkoj pomaže i kriznim zemljama, raste naime i količina našeg uvoza. Potrošači ne kupuju samo proizvode i usluge iz domaće proizvodnje, već i proizvode poput automobila iz drugih zemalja“, naglašava Birkl. Više izvoza od strane drugih zemalja smanjuje ujedno i rekordan nemački izvozni suficit, zbog čega Nemačku često kritikuju. A više konzuma naravno daje „krila“ i nemačkom konjunkturnom motoru.

Pretpostavka blagostanja

„Privatna potrošnja je glavni faktor našeg rasta. Sve dok se ona razvija solidno, potrošnja je i pretpostavka za rast i blagostanje“, rezimira Veber. Ipak, konzum je mač s dve oštrice, dodaje naš sagovornik. Naime, demografski razvoj u Nemačkoj će štednu kvotu i ubuduće nastaviti da pritiska na dole: „Raste udeo penzionera u ukupnom stanovništvu i to će sve više uticati na smanjenje intenziteta štednje nemačkih građana.“

BVR je izračunao da će od 2020. Nemci štedeti samo sedam posto raspoloživih primanja. Obzirom da društvo stari, s vremenom će opadati i visina penzija. Zato bi Nemci zapravo morali sve više novca ostavljati na stranu, više štedeti za svoje stare dane. U suprotnom im u starosti preti siromaštvo. Veber razumnim smatra „parkiranje“ svakog desetog raspoloživog evra na stranu. Za crne i(li) stare dane.