Očajni smo, preskočićemo i mađarski zid
Najjužnija srpska varošica Preševo od sredine maja pretvorena je u najveći izbeglički centar na svetu.
Reke nesrećnika i stradalnika iz 17 zemalja Azije i Afrike baš u Preševu se ulivaju u jednu, koja nastavlja da teče Srbijom prema severu. Tako je kroz Preševo prošlo oko 5.000 migranata iz Sirije, Iraka, Irana, Avganistana, Pakistana, Bangladeša, Jemena, Somalije, Eritreje, Egipta, Sudana, Ugande, Gane, Libije, Tunisa, Alžira i Maroka.
U Preševu je juče bio tmuran, kišovit i prohladan dan. Već oko šest sati njih stotinak posedalo je na ivičnjak pored Centra za socijalni rad i zgrade lokalne policije. Tu, iza njihovih leđa, u dva šatora, posle nekoliko hiljada pređenih kilometara, smestili su se da predahnu oni najslabiji, žene i deca.
Na drugoj strani, u istoj ulici, samo 50 metara dalje, u ćevabdžinici „Albatros“, vlasnik Šefki zadovoljno trlja ruke.
– Hamburger je kod mene 120 dinara. Istakao sam i cenovnik, pa me utoliko bole izmišljotine kako ovim mučenicima navodno sendvič prodajemo po 500 dinara – priča Šefki.
Pakistanci Emodari (19) i Šakinđa (20) su iz rodnog Sen Gota u pokrajini Lahor pre dva meseca roditeljima rekli doviđenja i obećali da će im se javiti iz Francuske.
– Kada smo iz Grčke ušli u Makedoniju, sačekali su nas prodavci bicikala. Učinila nam se zanimljivom njihova ponuda da biciklom prođemo do severa i granice sa Srbijom. Dve bicikle smo platili po 120 evra i krenuli – pričaju u glas ovi mladići.
U Preševu smo upoznali 12-članu porodicu iz Iraka.
– Ovde smo tri generacije: moj otac, ja i supruga, dva sina, dve snajke i petoro dece. Putovali smo kroz Tursku 16 dana, Grčku 13, Makedoniju 5. Samo me ne pitajte koliko smo dolara potrošili. Čuli smo da Mađari podižu zid. Koliko smo očajni, preskočićemo ga ma koliki bio – kaže najstariji Iračanin. (Blic)