Ombudsman osporava Zakon o prekršajima: Ne sme se ucenjivati građanin

Zaštitnik građana Saša Janković Ustavnom sudu Srbije podneo je predlog za ocenu ustavnosti odredbi Zakona o prekršajima koje predviđaju da se licu koje ne plati prekršajnu kaznu zabranjuje izdavanje ili dobijanje dozvola ili uverenja.

Predlog za ocenu ustanovsti odnosi se i na odredbe Zakona o prekršajima kojima se predviđa zabrana povraćaja oduzetih ličnih i drugih dokumenata, kao i registracija odnosno preregistracija pravnog lica u slučaju kada se ne plati prekršajna kazna.
Pomenutim rešenjem, se, kako smatra Zaštitnik građana, neustavno onemogućava ili uskraćuje ostvarivanje mnoštva ljudskih prava iz zdravstvenog i socijalnog osiguranja, imovinskih prava i radnih odnosa, kao i sloboda kretanja i preduzetništva, a da to nije neophodno, niti proporcionalno cilju koji se želi postići.
Umesto da se odgovornim radom javnih službi učini delotvornim sistem prinudnog izvršenja, koji i treba da služi izvesnoj i efikasnoj naplati novčanih i drugih obaveza, saoštio je zaštitnik građana.
Ustav dozvoljava ograničenje ili oduzimanje imovine radi naplate kazni, ali ne i ucenjivanje građana uskraćivanjem drugih prava koja ne moraju biti ni u kakvoj vezi sa učinjenim prekršajem da bi se od njih naplatila kazna.
Uskraćivanje nekih od tih prava, kao što je sloboda preduzetništva, čak može onemogućiti čoveka da zaradi novac potreban da plati kaznu.
Lice koje ne plati prekršajnu kaznu, primenom odredbe čiju ustavnost zaštitnik građana osporava od organa vlasti neće moći da dobije nijednu dozvolu ili odobrenje, osim onih koji se tiču ličnog statusa.
To znači da u određenim uslovima neće moći da napusti zemlju niti registruje automobil, preduzetničku radnju ili preduzeće, niti da dobije dozvolu za adaptaciju stana ili kuće.
Uskraćivanjem potvrde o plaćenom porezu građanin je onemogućen u ostvarivanju dugačkog spiska prava i interesa.
U međuvremenu, lokalne samouprave počele su da za prekršaje proglašavaju čak i kršenja obaveza iz obligacionih odnosa, čime se stvorila mogućnost da zbog neposedovanja važeće karte, čiju naplatu vrši privatno preduzeće, građanin ostane bez niza Ustavom i zakonom garantovanih prava, navedeno je u saopštenju.