Najlakše je poverovati u teorije zavere

LIČNI STAV

AUTOR: VESNA MARKOVIĆ

Beograd – Pokušala bih da demistifikujem priče da mi idemo u Brisel na raport, da nas tamo čekaju neki loši ljudi koji ponižavaju i nas i našu zemlju. Brisel je sedište administracije Evropske unije koju čini 28 država članica, koje su dobrovoljno stupile u zajednicu prihvatajući pritom određena pravila. Po određenim pitanjima razlikuju se njihovi stavovi, počev od standarda građana, valute, preko, na primer, članstva u NATO-u, priznavanju Kosova i Metohije.

 Od mnogih zvaničnika EU čula sam da su sada oprezniji prilikom prijema novih država zbog lošeg iskustva koja su imali nakon prijema nekih članica. Posmatrano iz njihovog ugla takav stav je potpuno razumljiv, iako nama ne ide u prilog. Međutim, iz svega toga možemo da izvučemo pouku: da ne pravimo iste greške kao neke članice EU koje kao posledicu loše sprovedenih ekonomskih reformi imaju veoma nizak standard građana. Jasno je da su ekonomske reforme prioritet iz više razloga. Naravno, na prvom mestu je standard građana, ali da bismo do toga došli, potrebno je sprovesti niz nimalo lakih mera. Sa druge strane, pored podsticaja države privatnom sektoru, potrebno je privući strane investicije i stvoriti ambijent u kome kompanije mogu nesmetano da posluju. Strana ulaganja u našu privredu obezbediće nam ne samo nova radna mesta, prihode državi od poreza i izvoza, već i isto toliko važnu ekonomsku bezbednost zemlje. Svaki investitor želi da zaštiti svoje ulaganje, a u krajnjoj liniji i svoj profit. U tom slučaju politička i ekonomska bezbednost je podjednako važna kako državi Srbiji, tako i državama koje žele da ulažu i zaštite svoje finansijske interese. Logično je da ekonomska i privredna povezanost vodi ka političkom povezivanju.

Moramo da zastanemo i analiziramo greške iz prošlosti, kako ih ne bismo ponavljali i da se zapitamo: da li je problem u drugima ili samo u nama?

Nije potrebno da nam neko sa strane kaže da je neophodna reforma pravosuđa, da smo prezaduženi, da cveta siva ekonomija, da je državna administracija preobimna, da imamo problem sa preduzećima gubitašima. Teške reforme su posledica loše vođene politike i, naravno, ekonomije. Sprovodimo ih da bismo opstali kao država, a ne zato što je neko rešio da nas uništi. Najlakše je poverovati u teorije zavere, jer tada sebe amnestiramo od odgovornosti. Moramo da budemo samokritični, analiziramo greške iz prošlosti i prihvatimo da je odgovornost na svima nama. Pritom ne mislim samo na predstavnike izvršne i zakonodavne vlasti, već na doprinos svakog pojedinca tom procesu. Svaki građanin Srbije je učesnik u političkom procesu, a samim tim i u kreiranju budućnosti svoje zemlje.

Evrointegracije su naš strateški cilj. Težimo ka formalizaciji nečega što je prirodno. Srbija je, ne samo geografski, već i kulturno deo Evrope. Upućeni smo jedni na druge, pre svega u oblasti privrede, ali i u mnogim drugim oblastima. Usklađivanje našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU je proces koji traje. Nažalost, izgubili smo dosta vremena koje je nemoguće nadoknaditi u kratkom vremenskom periodu. Potrebno je uložiti mnogo više napora kako bismo dostigli svoj cilj i rokove koje smo sami sebi postavili. Kao što sam već pomenula, ne možemo krivicu da prebacujemo na druge zbog sopstvenih grešaka. U ovom trenutku je najvažnije da postoje jasni ciljevi, planovi, ali i posvećenost za njihovu realizaciju.

Očekujem da Srbija nakon reformi koje sprovodimo postane uređena zemlja sa stabilnom ekonomijom.

Na kraju, savezništvo i dobri bilateralni odnosi sa drugim državama nisu potčinjavanje nečijoj volji, već uspeh vođenja države. Nemoguće je sprovesti sve o čemu sam govorila bez dobrih odnosa sa vodećim svetskim silama. Sigurna sam da je na ovom planu Srbija odabrala pravi put. Mi nemamo više vremena za gubljenje. (danas)