Dobre vesti su da je javna infrastruktura bolja nego što je bila prošle godine, i bolja nego što je bila godinu pre toga. Nije reč o situaciji u kojoj se stvari jednostavno ne poboljšavaju.

Međutim, još nismo stigli do cilja, osim za one koji imaju mogućnost da brzo pune vozilo kod kuće. Ti ljudi su zadovoljni, prema nedavnoj J.D. Power anketi.

Problem je kod miliona ljudi koji žive u stanovima širom Amerike, čije potrebe za električnom energijom treba rešiti ako želimo da pređu sa vozila sa unutrašnjim sagorevanjem na električna.

Problemi sa punjenjem

U ovoj kolumni sam kritikovao različite kompanije za punjenje zbog problema kao što su pokvareni punjači koji ostaju neispravni nedeljama, punjači koji nemaju oznaku „NE RADI“, pa se vratite za četiri sata i otkrijete da niste napunili vozilo, i tako dalje.

Osnovna stvar? Svako ko kupi električni automobil koji ne može da puni gde živi ili na poslu ubrzo shvati da infrastruktura za punjenje u SAD-u nema tim od hiljadu ljudi koji stalno nadgleda svaki punjač, obezbeđujući da se kvarovi ne zadržavaju. Trenutno postoji 67.000 punjača u zemlji.

Danas moja aplikacija ne može da mi kaže da li su punjači udaljeni šest ulica zauzeti ili nisu. Trebalo bi da može, ali je informacija trenutno „nedostupna“. Dešava se. To samo znači da moram da odem tamo i proverim da li je mesto slobodno, i radim to.

Ponekad se dešava i da aplikacija ne može da pronađe punjač dok stojim ispred njega. To se desilo juče, i na kraju sam odustao i otišao kući.

Jutros sam obrisao i ponovo instalirao aplikaciju i sada sam uspeo da pronađem stanice.

Ali softver još uvek nije mogao da mi kaže da li su punjači zauzeti ili ne. Podsetilo me je na moje lokalno kupalište, gde morate da pozovete recepciju i pitate: „Kako je? Pretrpano? Ili mogu da nađem slobodno mesto?“ Ili jednostavno dođete i vidite da li je gužva.

Proverite softver na telefonu

Nedavno je jedan punjač prikazivao poruku „Postavite telefon na skener“. To je bilo čudno jer sam bio prijavljen u aplikaciji na svom telefonu, i obično telefon i punjač mogu da komuniciraju bez potrebe da telefon fizički postavite na punjač.

Ipak, uradio sam što je traženo, ali ništa se nije dogodilo. Ponovo sam pokrenuo telefon i aplikaciju. Obrisao sam aplikaciju i ponovo je instalirao. Ništa se nije desilo.

Na kraju sam malo istraživao na Google-u i otkrio da moj android ima prekidač u podešavanjima koji omogućava skeniranje telefona kod punjača. Aktivirao sam prekidač, pomerio telefon ispred punjača i sve je funkcionisalo. Ovo možete svrstati pod „bolne faze rasta“.

Identifikacija punjača bez izlaska iz automobila

Još jedna primedba koju imam o ovim punjačima u blizini gde živim je identifikacija punjača kada se parkirate pored njih. Svaki uređaj ima ime koje ga identifikuje, kao i odgovarajući broj.

Međutim, nijedan punjač nema oznake koje se mogu pročitati iz vašeg automobila. Morate da izađete iz automobila i priđete punjaču noseći dva inča od ekrana kako biste identifikovali koji punjač je koji.

Opet, ovo nije velika stvar kada je lepo vreme. Međutim, izlazak iz automobila tokom jake kiše ili kada je dva ujutro i samo želite da napunite vozilo i idete kući postaje nepotreban problem.

Merni uređaji postavljeni veoma nisko na nekim punjačima

Jedan niz punjača na koje sam se zaustavio imao je merne uređaje postavljene na visini mog struka, pa sam morao da čučnem da bih video brojeve. Da li neko očekuje šestogodišnjaka koji treba da se napuni?

Postoje četiri punjača šest ulica od mesta gde živim. Na svakom od njih je nova oznaka koja kaže „Ograničenje punjenja na četiri sata.“ To nije na čast – ako se priključite, punjač će se automatski isključiti nakon četiri sata, pa možete samo da odete da preuzmete vozilo. To znači da ćete dobiti samo delimično, a ne potpuno punjenje.

Dakle, ako se vratim kući u 11 uveče, priključim vozilo i prošetem 6 ulica do kuće, dobiću poruku u tri ujutro koja kaže: „Vaše punjenje je završeno, molimo vas da pomerite vozilo iz prostora.“ To je u redu.

Međutim, prilično je neprijatno jer ne mogu da dobijem puno punjenje za četiri sata. Niko ne može, osim ako nema Level 3 punjač na raspolaganju.

Neki ljudi takođe ne prate svoje vozilo kada se punjenje završi, pa sledeći vozač ne može da koristi punjač.

Njihov uređaj pokazuje „Punjenje završeno“, a oni nisu nigde prisutni, neki i duže vreme. Jedino rešenje je vučna služba ili imati 100 punjača u svakom tržnom centru, Starbucks-u, Whole Foods-u ili drugom velikom centru za punjenje u Americi. Nismo još tamo.

Zaključak

Ovo nije namera da se žalim ili da članak koji pišem bude negativan. Ovo je samo stanje u 2024. godini, i imao sam prilike da testiram električna vozila u Los Anđelesu, Denveru, Sijetlu i Njujorku.

Sigurno će to srediti, zar ne? Dajte im malo vremena.

Džoš Maks, saradnik Forbes