MISTERIJA Kako je nestala cela topionica iz Kraljeva
Topionica u Sirči kod Kraljeva, jedna od najvećih u Kraljevini Jugoslaviji, nestala je početkom Drugog svetskog rata a da ni okupatorima nije bilo jasno – kako?
Od topionice rude i olova AD „Rudar“, koja je zapošljavala blizu 200 radnika, koji su radili u tri smene i imala kapital od tadašnjih 1,7 miliona dinara, nije ostala ni cigla. Ministarstvo trgovine i industrije je 1938. godine u industriju Kraljevine Jugoslavije svrstalo AD „Rudar“ iz Sirče kod Kraljeva. Topionica je u to vreme zapošljavala skoro 200 radnika i radila je u tri smene.
Ruda je iz Trepče dopremana vozom do Kraljeva, a onda zaprežnim kolima vožena do sela Sirče, gde se nalazila fabrika. Koliko je bila modernizovana ova topionica, pokazuju podaci o njenoj opremljenosti. Pored jakih mašina, sami su proizvodili i struju, a ceo jedan krug oko fabrike je bio osvetljen lampionima.
Prema podacima koji sam našao u Vojnom istorijskom muzeju, Nemci 1941. godine, kada su ušli u Kraljevo, nisu mogli da lociraju topionicu. Nestala je. Ostao je samo temelj od dimnjaka peći. Sve je bilo odneto. Jedna takva topionica je očerupana.
– Stražar je svakog sata morao da se čekira na određenim mestima kako bi poslodavci bili sigurni da je obišao krug. Imali su strašno jake agregate koji su proizvodili struju. U fabrici su uglavnom bili zaposleni obučeni meštani dok su inženjeri bili iz Slovenije, Mađarske i Austrije – seća se Mihajlo Vučetić Raco (85) svog detinjstva i priča koje je slušao od meštana.
Za razliku od ostalih topionica u Jugoslaviji, „Rudar“ je bio akcionarsko društvo u potpunom vlasništvu ljudi iz Srbije. Iako su imali mašine od 50 konjskih snaga i kapital u tadašnjih 1,7 miliona dinara, nestali su kao olovkom obrisani, početkom Drugog svetskog rata.
Predrag Radovanović, kolekcionar iz Kraljeva, svoju teoriju nestanka fabrike povezuje sa podacima da je iz nje sve izneseno i da ništa nije ostalo. Čak ni cigla. (Blic)