Vesti Online

Mi, Evropa i Amerika, imamo 40 odsto svetskog BDP. Rusija, ako se ne varam, ima jedan procenat

Svijet

Obama nema o čemu razgovarati s Putinom

Vladimir Putin i Barak Obama

Vladimir Putin i Barak Obama

Piše: Jurij Žigalkin (Priredila Anamaria Ramač Furman)

Otac politike „reset-a” između Rusije i SAD, ambasadorMajkl Mekfol (Michael McFaul) za Radio Slobodna Evropa govori o tome ko je taj pokušaj popravljanja odnosa između dve zemlje pokvario.

S Majklom Mekfolom Jurij Žigalkin se sreo u kancelariji profesora političkih nauka na američkom Univerzitetu Stanford, direktora Instituta za međunarodna istraživanja „Freeman Spogli“ i višeg naučnog saradnika Huverovog instituta. Mekfol je na pitanja novinara Radija Svoboda, odgovarao na ruskom.

RSE: S mesta ambasadora u Rusiji otišli ste pre dve godine, na samom početku duboke krize u američko-ruskim odnosima. Da li su potonji događaji za vas bili iznenađenje ili ste to očekivali?

Mekfol: Očekivao sam loše odnose između Amerike i Rusije, očekivao sam ih još dve godine pre odlaska. Sve mi je to bilo očigledno. Resetovanje se završilo pre nego što sam stigao u Moskvu. Pokušavao sam da to probudim i obnovim, ali to nije bilo moguće. Očigledno, Putin to nije hteo. On je pogrešno smatrao – i sam mi je o tome često govorio – da mi podržavamo njegovu opoziciju i da sam i ja lično kriv za to. Zbog toga ni tada nije bila moguća saradnja s Rusijom. Ipak, nisam očekivao da će ići tako daleko, da će doći do tako niskog nivoa odnosa.

RSE: Vi dolazite u Moskvu kao čovek kojeg mnogi smatraju inicijatorom resetovanja, kao čovek koji je tri godine pre dolaska u Moskvu posvetio poboljšanju američko-ruskih odnosa, a tamo vas, blago rečeno, ne primaju nimalo prijateljski?

Mekfol: Treba imati u vidu da je bilo mnogo ljudi, pa i na najvišem nivou vlasti, koji su me primali veoma lepo. Tri godine sam radio u Beloj kući, lično sam poznavao mnogo ljudi, zajedno smo uradili mnogo stvari. Zbog toga im je bilo drago što sam došao. Pamtim dan kada je Obama razgovarao sMedvedevim u Francuskoj u maju, sedam meseci pre nego što sam otišao, i kad mu je rekao: „Planiram da pošaljem Majkla u Moskvu. Šta vi mislite?“ Svi oni su se obradovali. Tamo je bio ministar Lavrov, Putinov savetnik Prihodkoi još neki. Mnogima je bilo drago što sam postao ambasador, jer sam imao veze u Beloj kući, a oni su to odlično razumeli. Ali, bilo je i drugih ljudi, koji nisu imali veze s resetovanjem, a njihovi stavovi su bili drugačiji.

RSE: Političkim rečnikom rečeno, vi ste od goluba pre pet godina, danas prerasli u jastreba.

 

Majkl MekfolMajkl Mekfol

Mekfol: Mene su smatrali jastrebom i pre 20 godina. Pitajte Putina, pitajte njegove momke. Ja se nisam promenio – promenilo se stanje u Rusiji i stav Rusije. Dok je bio predsednik, Medvedev je želeo resetovanje, to nije bila samo naša ideja, bila je i njegova. On je hteo da svoju državu približi Evropi, on je želeo političku liberalizaciju – istina mekanu i sporu, ali ju je želeo. Ne mislim da je modernizacija u vreme Medvedeva bila slučajna, država je zaista postala otvorenija nego ranije. Ali Putin je drugačiji čovek, on to nije hteo. On nije Staljin, neću da ih poredim, ali ideja o spoljnoj pretnji, koja će obezbediti unutrašnju stabilnost – to je njegova logika. Putin ne veruje da se može sarađivati s nama. To je ta velika razlika između Medvedeva i Putina.

RSE: Postoji li, po vašem mišljenju, način da se Putin zaustavi? Pre godinu i po dana on je anektirao Krim, kroz nekoliko meseci raširile su se strepnje da će anektirati celu jugoistočnu Ukrajinu, danas se ne zna šta radi u Siriji. Može li ga se zaustaviti, ili ne?

Mekfol: Što se tiče Ukrajine, to je velika tragedija. Ne vidim izlaz iz te tragedije. Ali, tamo nije ostvaren veliki Putinov plan, projekat „Novorusija“ je obustavljen. Zaustavili su ga u prvom redu Ukrajinci, a ne mi, ali i to je uspeh. Nije potpun, jer Krim zasad pripada Rusiji.

A u vezi sa Sirijom – ne vidim nikakve mogućnosti da Rusija tamo pobedi. U spoljnoj politici, ako se gleda objektivno, Putin nije uradio mnogo korisnog za Rusiju.

RSE: Zar vas lično ne uznemirava da takva Putinova politika može da dovede svet do velikog konflikta? Da li Putin u načelu predstavlja opasnost za SAD i za Zapad?

Mekfol: Ja lično to ne smatram, časna reč. Znam kakve su ekonomske mogućnosti Amerike i naših saveznika i znam kakve su ekonomske mogućnosti Rusije. Mi, Evropa i Amerika, imamo 40 odsto svetskog BDP. Rusija, ako se ne varam, ima jedan procenat. Ono što me uznemirava su neočekivane okolnosti, kada Putin reaguje emotivno, kao u slučaju s Ukrajinom. Ali neće biti svetskog rata, kao što neki smatraju.

RSE: Putin sada optužuje Tursku da izaziva rat. Šta ako on pritisne dugme i lansira raketu u nekom pravcu?

Mekfol: Moguće je. Uznemiren sam, ali smatram da je to prilično malo verovatno.

RSE: Šta savetujete današnjoj administraciji, kako da postupa prema Putinu?

Mekfol: Kada Putin čini nešto protiv međunarodnog prava, neophodne su sankcije. Treba obezbediti delotvornost NATO kako ne bi bilo nikakvih iluzija da Moskva može da ratuje protiv naših saveznika. Treba podržati Ukrajinu, smatram da je to najvažnije. Demokratska tržišna Ukrajina predstavlja pretnju Putinovom sistemu, on to savršeno razume, zbog toga se i meša. Treba da podržimo njihove reforme, jer je njihov ishod sad je pod znakom pitanja. Četvrto, ne smeju se zaboraviti ljudska prava, sudbine onih koji žele da grade građansko društvo u Rusiji. Takvih ljudi još ima, treba im pomagati makar simbolički.

RSE: Vi dobro poznajete Baraka Obamu. Prilikom susreta s Putinom na njegovom licu kao da se pojavljuje maska. Kako se on lično odnosi prema Putinu?

Mekfol: Obama je veoma pragmatičan čovek. S Medvedevim je dobro sarađivao, jer bi Medvedev, kad nešto obeća, to i uradio. Putin je imao drugačiji pristup, Putin nije hteo da radi. Obama je računao na nastavak našeg rada s Rusijom, ali nije došlo do toga. Obama je prestao da se susreće s Putinom zato što nemaju o čemu da razgovaraju.

RFE: Šta mislite, kako se može razrešiti cela ta kriza koju je izazvao Putin?

Mekfol: Ne znam, časna reč.