Kraj štednje u evrozoni?
Kraj štednje u evrozoni?
Evrozona je u recesiji. Nove mere štednje samo bi još više produbile krizu, smatraju neki ekonomisti. Drugi pak kažu da se dužnička kriza ne može suzbiti novim dugovima. Ko je u pravu?
OSIGURAJTE ŠTEDNJU 0695497340
Visoki dugovi, duboka recesija i masovna nezaposlenost – pri toj kombinaciji mnogi pomišljaju prvo na Grčku. Ali opis tačno odgovara i Nemačkoj s početka 30-ih godina prošlog veka. Tadašnji kancelar Hajnrih Brining hteo je da sanira državne finansije rigidnom politikom štednje. Njegov pokušaj okončan je masovnim siromaštvom i hiperinflacijom. Vajmarska republika se raspala. Adolf Hitler došao je na vlast.
Na insisitiranje kreditora, i zemlje u krizi u Južnoj Evropi morale su da snize plate i povećaju poreze. Sada ne mogu da izađu iz vrzinog kola recesije, masovne nezaposlenosti i sve većih dugova. Ekonomista Peter Bofinger povlači paralelu sa Vajmarskom republikom i politiku štednje delimično okrivljuje za dezolatnu situaciju u Grčkoj.
Španija sledeća?
Za Guntrama Volfa, ekonomistu iz Brisela, samo je pitanje vremena, kada će i u Španiji doći do političke nesreće: „Trenutno ne vidimo jasno u Nemačkoj, koliko je u međuvremenu situacija u Južnoj Evropi dramatična.“
Tamo nema perspektive i protiv toga se nešto mora učiniti, kaže Volf. Fiskalno prilagođavanje se mora nastaviti, ali ne toliko brzo, kao u pošlosti. Ekonomista iz Brisela smatra da države u krizi ne moraju da ponude nove konjunkturne pakete: „One već plaćaju visoko rizične premije za finansiranje svog duga. Novi dugovi bi te premije povećali, i zato predstavljaju jasan rizik.“
Recesija i konjunkturni paket
Prema njegovom mišljenju, Nemačka je jedina država u evrozoni koja sebi može da priušti konjunkturne injekcije. Ipak državne investicije se smanjuju. Time Nemačka ne doprinosi oživljavanju privrede u evropskom prostoru, kritkuje Volf.
Šta bi se desilo u Južnoj Evropi, ako bi Nemačka zaista odobrila konjunkturni paket? Klemens Fuest, predsednik Centra za istraživanje evropske privrede u Manhajmu kaže: „U principu se ništa ne bi desilo. Mi nećemo moći da pobedimo recesiju u Južnoj Evropi sa jednim konjunkturnim paketom u Nemačkoj.“
Fuest dodaje: „Imamo pogrešno prilagođavanje cena. Plate i troškovi rada su potpuno van kontrole i moraju da budu sniženi. Ako postoje konjunkturni programi, to prilagođavanje se zaustavlja i produžava krizu“.
Na drugoj strani, programi za mlade ne bi sprečili prilagođavanje plata, naglašava Fuest.
Nezaposlenost – rano koja sporo zaceljuje
U Španiji i Grčkoj je svaka druga mlada osoba nezaposlena, ekonomisti se slažu da je reč o trendu koji se ne može zaustaviti. Volfgang Franc, bivši šef tzv. grupe „Pet mudraca“ ukazuje iz sopstvenih iskustava na to da nezaposlenost među mladima i kasnije pronalaženje posla nije rana koja može brzo da zaceli. „Ostaje ružan ožiljak u obliku smanjenih mogućnosti za dobijanje radnog mesta“, kaže Franc.
Nemačko dualno obrazovanje kao uzor
Nemački sistem dualnog strukovnog obrazovanja mogao bi da posluži građanima iz Južne Evrope kao uzor, naglašava Franc: „Umesto nekoliko subvencija namenjenih poljoprivredi, ja bih rekao: Pomozite tim mladim ljudima i pošaljite ih tamo gde mogu da se obrazuju.“
Čak i kada bi članice EU pristale na to, morale bi da prođu godine, dok te mere ne pokažu prve rezultate. U međuvremenu Guntram Volf smatra da su direktni transferi neophodni: „Monetarnoj uniji su neophodni stabilizacioni mehanizmi, koji prevazilaze granice. U suprotnom ona neće biti dugoročno održiva.“
Autori: Danhong Cang / Ivana Ivanović
Odg. urednica: Snježana Kobešćak