Ugovorima zemalja članica EU o Južnom toku sa Moskvom krše se pravila Unije, kažu zvaničnici.

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda — 26.12.2013.

U Bugarskoj je počela izgradnja gasovoda. [Gazprom]

Komesar EU za energetiku Ginter Otinger sledećeg meseca će otputovati u Moskvu da ponovo pregovara o ugovorima o gasovodu Južni tok za šest zemalja članica EU i zemlju kandidata Srbiju.

Ranije ovog meseca Evropska komisija je navela da se trenutnim ugovorima narušava zakon EU, prema kojem neka zemlja ne može da funkcioniše kao operater gasovoda i da istovremeno ima monopol nad snabdevanjem gasom.

Gasovod Južni tok je projekat koji je pokrenula ruska državna kompanija Gazprom, koja drži monopol na snabdevanje gasom u toj zemlji. Njime će se ruski gas prenositi na zapadnoevropska tržišta duž crnomorskog korita, Bugarske i Rumunije.

„Verujemo da je Južni tok vrlo važan dodatak evropskoj mreži i mi nismo protiv njega, ali evropsko zakonodavstvo mora da se poštuje kada je u pitanju zaštita životne sredine i potrošača“, rekao je Otinger posle sastanka sa predstavnicima iz Grčke, Bugarske, Mađarske, Austrije, Slovenije i Hrvatske ranije ovog meseca.

Projekat vredi preko 16 milijardi evra i znači veću energetsku nezavisnost za zemlje kroz koje prolazi.

Izgradnja gasovoda u toku je u Bugarskoj i Srbiji.

Situacija je komplikovana u slučaju Srbije jer Beograd nije pregovarao o gasovodu kao o odvojenom sporazumu sa Rusima, nego je to deo puno šireg energetskog sporazuma, u sklopu kojeg je Rusija kupila srpsku naftnu kompaniju NIS i obećala izgradnju još jednog objekta za skladištenje gasa u Srbiji.

Srpski premijer Ivica Dačić kaže da sporove oko gasovoda treba da rešavaju EU i Rusija.

„Srbija ne može da utiče na to“, rekao je Dačić novinarima. „Mi smo na sredini Južnog toka, ništa ne zavisi od nas. Što se Srbije tiče, sve je urađeno u skladu sa našim zakonima.“

Međutim, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka Predrag Simić rekao je za SETimes da Srbija možda neće imati drugog izbora nego da se umeša.

„Od Srbije se, kao kandidata za EU, očekuje da u potpunosti sledi politiku Unije“, rekao je Simić i dodao da sa druge strane Beograd očekuje velike novčane dobiti i energetsku sigurnost kroz realizaciju Južnog toka.

Bugarska je potpuno posvećena poštovanju evropskog zakonodavstva, kaže Denica Georgijeva, portparolka ministarstva ekonomije i energetike te zemlje.

„Činjenica da Južni tok prolazi kroz teritoriju zemalja članica EU govori da Evropska komisija treba da ima važnu i aktivnu ulogu u razgovorima sa ruskom stranom“, navodi se u saopštenju ministarstva.

Zvaničnici u Hrvatskoj kažu da još nisu potpisali ugovor sa Moskvom jer je deo gasovoda koji će prolaziti kroz zemlju samo ogranak Južnog toka, a ne deo glavne rute.

„U samom tekstu i svim izjavama kažemo da kada sve ostale članice EU dogovore sa Rusijom ugovor o Južnom toku, onda će Hrvatska pod istim uslovima potpisati obavezujući ugovor. Do tada to nemamo“, rekao je ministar ekonomije Ivan Vrdoljak za SETimes.

Dopisnici Cvetina Borisova iz Sofije i Kruno Kartuš iz Osijeka doprineli su ovom izveštaju.

Kakvu bi ulogu Evropska komisija trebalo da ima u ponovnim pregovorima o ugovorima o Južnom toku? Recite nam ispod teksta šta mislite o tome.