Džordž Soros: EU treba da prihvata najmanje milion azilanata godišnje

EU je potreban sveobuhvatan plan da odgovori na krizu, takav koji ponovo potvrđuje efikasno upravljanje talasom tražilaca azila tako da se on može kretati na siguran, zakonit način i brzinom koja odslikava kapacitet Evrope da ih apsorbuje. Da bi bio sveobuhvatan, plan treba da ide preko granica Evrope. Manje je remetilački i manje skupo održavati moguće tražioce azila na njihovoj trenutnoj lokaciji ili u njenoj blizini.

Kako je poreklo sadašnje krize u Siriji, sudbina sirijskog stanovništva treba da bude prvi prioritet. Ali ostali tražioci azila i migranti ne smeju biti zaboravljeni. Slično tome, evropski plan mora biti udružen s globalnim odgovorom, pod autoritetom Ujedinjenih nacija i uz učešće njihovih država članica. To će teret sirijske krize raspodeliti na veći broj država i istovremeno ustanoviti globalne standarde za rešavanje problema prisilne migracije uopšte.

Evo šest komponenata jednog sveobuhvatnog plana.

Prvo, EU svake godine u doglednoj budućnosti treba da prihvata najmanje milion tražilaca azila. A da bi se tako činilo, teret mora biti raspodeljivan pravično, što je princip koji je kvalifikovana većina konačno uspostavila na samitu u prošlu sredu.

Odgovarajuće finansiranje je od kritične važnosti. EU treba da obezbedi 15.000 evra po tražiocu azila u prve dve godine da bi pomogla njihovo stambeno zbrinjavanje, zdravstvenu negu i obrazovanje – i da prihvatanje izbeglica učini dopadljivijim državama članicama. Ove fondove ona može uvećati izdavanjem dugoročnih obveznica koristeći svoj u najvećoj meri neiskorišćen pozajmljivački kapacitet (AAA), što će pružiti dodatnu korist osiguravajući opravdani fiskalni podsticaj evropskoj ekonomiji.

Jednako je važno omogućiti i državama i tražiocima azila da izraze svoje preferencije, koristeći prinudu u najmanjoj mogućoj meri. Smeštati izbeglice tamo gde to one žele – i gde su željene – jeste conditio sine qua non uspeha.

Drugo, EU mora da predvodi globalni napor da se obezbede adekvatni fondovi za Liban, Jordan i Tursku, kako bi se pružila pomoć za četiri miliona izbeglica koje žive u tim zemljama.

Do sada je prikupljen samo deo fondova i to za osnovne potrebe. Ako su obuhvaćeni obrazovanje, obuka i druge osnovne potrebe, godišnji troškovi su najmanje 5.000 evra po izbeglici, odnosno 20 milijardi evra. Sadašnja pomoć EU Turskoj, iako udvostručena prošle nedelje, još se kreće oko svega jedne milijarde evra. Uz to, Evropa treba da pomogne stvaranje posebnih ekonomskih zona u regionu sa preferencijalnim trgovinskim statusom, uključujući Tunis i Maroko, kako bi privukla investicije i otvorila radna mesta, kako za lokalno stanovništvo, tako i za izbeglice.

EU bi morala da se obaveže da će najizloženije zemlje godišnje finansirati sa najmanje osam do 10 milijardi evra, uz balans koji bi stizao iz SAD i ostatka sveta. To bi moglo biti dodato iznosu dugoročnih obveznica koje bi se izdavale za podršku tražiocima azila u Evropi.(Danas)