•  

DRŽAVA još nema pouzdane podatke koliko zemljišta ima u svom vlasništvu. Naime, katastar nepokretnosti je kompletiran, ali ima slučajeva da podaci iz ove evidencije ne odgovaraju stanju na terenu.

U delu koji se odnosi na gradsko građevinsko zemljište, primera radi, malo je vlasnika porodičnih kuća koji su završili konverziju prava korišćenja u pravo svojine. Dakle, titular tog zemljišta je i dalje država, ali realno to su vlasnici kuća, jer tom imovinom nesmetano mogu da trguju. U slučajevima poljoprivrednog zemljišta bilo je grešaka prilikom upisa, a one se dugo otklanjaju.

Prema podacima iz katastra nepokretnosti država je vlasnik više od pola miliona hektara građevinskog zemljišta, dok je u javnoj svojini još oko 90.000 hektara. Takođe, prema podacima iz katastra država ima i 688.573 hektara, 98 ari i 18 kvadrata poljoprivrednog zemljišta, a još 89.665 hektara, 90 ari i 81 kvadrat je u javnoj svojini. Kada je reč o šumskom zemljištu, na državu je upisano 940.652 hektara, 93 ara i 20 kvadrata i javno je još 15.789 hektara, 53 ara i 90 kvadrata.

Sa druge strane, Republičkoj direkciji za imovinu, koja vodi brigu o državnim kvadratima i nadležna je za popis tih nekretnina, vezane su ruke. Ona, prema zakonu, vodi evidenciju isključivo na osnovu podataka koje dostavljaju korisnici državnih nekretnina. Mnogi od njih, međutim, ne ispunjavaju svoju zakonsku obavezu da prijave imovinu na kojoj su „podstanari“, a potpunost i ažurnost evidencije Direkcije zavisi isključivo od korisnika državnih nekretnina.(Novosti)