Sve više ljudi odbacuje avokado, a evo i zašto

Čak i oni koji nisu znali šta je avokado su u međuvremenu imali prilike da puno pročitaju u njemu, jer je sve aktuelniji.

Avokado je poslednjih nekoliko godina pravi hit u svetu – iako je ovo tropsko voće iz prašuma Srednje i Južne Amerike već vekovima deo tamošnjih kuhinja, tek je u ovoj deceniji postalo popularno širom sveta, no čini se kako mu popularnost sve više pada, piše Index.hr.

Naime, sve više svetskih restorana traži alternative avokadu u drugim namirnicama ili ga napušta u potpunos

Razlog tome je što avokado ima ogroman karbonski otisak, za rast mu je potrebno 320 litara vode, a globalna potražnja je tolika da postaje nedostupan za lokalno stanovništvo u područjima u kojima se uzgaja.

Alternativa avokadu

Tomasina Majers, suvlasnica lanca meksičkih restorana Wahaca, 2021. godine predstavila je sos za koji smatra da je dobra alternativa popularnom gvakamoleu – vahakamole sos inspirisan zelenim gvakamoleom, napravljen od boba, zelenog čilija, limete i korijandera.

No, ovaj restoran nije jedini koji je smanjio korišćenje avokada ili ga potpuno izbacio iz upotrebe.

U Torontu je meksički kuvar Aldo Kamarena predložio alternativu gvakamoleu napravljenu od paste od tikvica i semenki bundeve, šef Santijago Lastra uključio je sos u stilu gvakamolea napravljen od pistaća i fermentisanih ogrozda na jelovnik u svom meksičkom restoranu u Londonu, a irski ugostitelj Dž. P. Mekmahon razvio je alternativu gvakamoleu napravljenu od čičoka.

Čak je i popularni zagrebački Boogie Lab sa svog menija maknuo avokado, a poručili su da će sva hrana koja se služi u Boogie lokalima biti sezonska i lokalna. No je li avokado zaista toliko loš i, kako neki kažu, gori za okolinu od mesa i mlečnih proizvoda?

Avokado – proizvodnja i transport

Avokado raste na drveću, a ta mu činjenica svakako ide u prilog. Naime, drveće hvata ugljen-dioksid iz atmosfere i zauzvrat ispušta kiseonik, a njihovo korenje takođe pomaže u zaštiti tla od erozije.

Drvo avokada potiče iz Meksika, gde se većina avokada još uvek uzgaja, ali se danas, osim u Meksiku, avokado uzgaja i širom sveta u tropskim i suptropskim klimama.

Postojeće plantaže avokada, ako se njima dobro upravlja, nisu problematične. Međutim, budući da potražnja za avokadom raste, u nekim područjima nastaju problemi.

Kada se zemlja raščisti kako bi se napravilo mesta za stabla avokada ili se voda preusmeri iz potoka i reka radi navodnjavanja, karbonski i vodeni otisak avokada raste.

To ne znači nužno da je avokado loš, to jednostavno znači da njegova proizvodnja nije toliko održiva. Dok se to ne popravi, i dalje možemo povremeno uživati u avokadu, ali možda ga ne bi trebalo jesti svakodnevno kako bismo izbegli tako visoku potražnju.

Što je gore za okolinu – proizvodnja avokada ili mesa?

Osim toga, stabla avokada traže više vode nego druga stabla – za uzgoj jednog avokada potrebno je 320 litara vode.

No, u poređenju s mesom, avokado je ipak beskrajno bolji – za proizvodnju 150 grama junetine potrebno je 2.315 litara vode, za istu količinu svinjetine potrebno je 900 litara, a za piletinu 650 litara.

Avokado se takođe često koristi kao zamena za maslac, kao kremasti namaz ili u desertima, a da biste proizveli prosečnu količinu maslaca veličine avokada, potrebno vam je čak 833 litre vode.

Izvor: Index.hr

Da li pazite šta jedete?